Srbija ima puno pravo da se naoružava, kaže direktorka CEAS-a Jelena Milić, ali i ukazuje da se u ovom trenutku naša zemlja nalazi u delikatnoj poziciji između mogućnosti pritiska Rusije i mogućih sankcija SAD zbog nabavke naoružanja od Rusije.
Ukidanje viza, ukidanje finansijske pomoći, stavljanje embarga na naoružanje, pa i smanjenje diplomatskih odnosa su neke od sankcije koje bi Stejt Department mogao da uvede Srbijim, kaže Milić.
Ona navodi da to nije nešto što do sada nismo znali s ozbriom da je reč o Zakonu o suprostavljanju američkim protivnicima putem sankcija koji je na snazi u SAD i koji je takav da limitira i predsednika SAD Donalda Trampa da donese drugačiju odluku, jer ga je velikom većinom usvojio američki Kongres.
„Ovo nije ništa od juče do danas, nije nikakav (Metju) Palmerov hir. To su zakoni koji su usvojeni 2017. godine i tiču se pre svega Rusije i ruskog ponašanja, ali se tiču i onih koji su povezani ili kupuju od Rusije. Nije ništa lično protiv Srbije“, rekla je Milić za Tanjug povodom informacija da u petak u Beograd dolazi Tomas Zarzecki koji rukovodi Radnom grupom koja je zadužena za primenu sankcija.
Ona kaže da ima saznanja da će u Srbiju doći zvaničnici američkog Stejt departmenta u vezi implementacije zakona, navodeći da su SAD uvele i dodatne elemente sankcija u odnosu na EU protiv sadašnjeg režima u Mosvi zbog mešanja u njihove izbore, sajber napada, podrške u upotrebi hemijskog oružja u Siriji i ilegalne trgovine sa Severnom Korejom.
„Biti u takvom društvu je vrlo nezgodno čak i kao neko ko pada pod sekundarne sankcije“, objasnila je Milić.
Ona dodaje da se od prošle godine u tom zakonu kaže da „oni koji trguju sa ruskim ministarstvom odbrane i sarađuju sa obaveštajnim aparatom mogu pasti pod sankcije“.
Napominje da Srbija ima puno pravo da se naoružava, ali ukazuje da se naša zemlja sada našla u vrlo nezgodnoj situaciji, imajući u vidu da je u procesu evropskih integracija.
Prema njenim rečima, CEAS još od prošle godine upozorava na problem uvoza helikoptera Mi 35, jer oni spadaju u četvrtu generaciju borbenih letelica, a za koje je već dat deo rate. Takođe, najavljena je i kupovina Pancira i to je, kako kaže, takođe osetljivo.
„Bez obzira koliko razumemo potrebu Srbije da se naoružava, ona se nalazi u “sendviču“ da zadrži balans između očekivanja podrške SAD za eventualno kompromisno rešenje o Kosovu koje će je zadržati na EU putu, i Rusije koja kroz formalne aranžmane, koje je nemoguće odbiti, vrši pritisak na Srbiju“, kaže Milić.
Ona ističe da je Rusija poznata po tome da je sisteme S-400 davala pod takvim uslovima Kinezima i Indijcima da ih je skoro nemoguće odbiti i ne kupiti ih i dodaje da je očito da kroz takve aranžmane pritiska i Srbiju.
„Verujem da pored te vrste pritisaka sa ponudama koje se ne odbijaju, postoje i druge vrste pritisaka na Srbiju od strane Rusije, jer joj ne odgovara da Beograd i Priština budu u procesu evropskih integracija i pokušaće na različite načine da to opstruira“, mišljenja je Milić.
Bilo bi zgodno u trenutku kada se pregovara o rešenju o Kosovu da se sada nađu neki kompromisi kada je reč o naoružavanju, u smislu zamene za nešto drugo, prolongiranje isporučivanja, jer bi, ističe bilo jako nezgodno da Srbija padne pod sankcije.
„Verujem da bi sada bio dobar trenutak da druga javnost u Srbiji, ne samo formalne srpske vlasti izađu i kažu šta žele u vezi Kosova i da na neki način daju demokratsku verifikaciju koja Srbiju ne bi ostavila kao poraženu stranu“, kazala je Milić.
