Institut Evropska inicijativa za stabilnost (ESI) tvrdi da je postojeći model evropskih integracija propao i predlaže da se državama Zapadnog Balkana umesto „evropske perspektive” ponudi novi pristup – članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru (EEP). Kosovski analitičar Veton Suroi objašnjava da bi to zemljama kandidatima omogućilo pristup evropskom tržištu bez punopravnog članstva, a EU bi dobila vreme da reši svoje probleme. Prema tom modelu Srbija bi bila kao Švajcarska, a Kosovo – Norveška, prenosi N1.
Veton Suroi u autorskom tekstu za Kohu podseća da je prošlo 15 godina od kada je Severna Makedonija, tada BJRM postala kandidat za članstvo u EU, ali odatle nije odmakla jer pregovori nisu otvoreni. Zato je, prema tvrdnjama Suroija, debata o tome kada će i da li će uopšte Turska postati članica EU sada zamenjena debatom kada će i da li će uopšte šest država Zapadnog Balkana postati punopravne članice EU.
ESI tvrdi da je postojeći model evropskih integracija okončao francuski predsednik Emanuel Makron odbijajući da se Severnoj Makedoniji i Albaniji odobri datum za početak pregovora, dok se sama EU ne reformiše iznutra. Međutim, kako piše Suroi, ovam model je propao i pre Makrona, a istraživanje ESI je pokazalo da glavni kriterijum za članstvo nije bio napredak u reformama, već politički zahtevi koje postavljaju zemlje članice.
„Makedonija je 2013. bila bolje pripremljena od Srbije i Crne Gore, ali te dve zemlje su favorizovane iz političkih razloga. Iz istih razloga, država kao Srbija, sa dugačkom listom osuđenih ratnih zločinaca, dobila je viznu liberalizaciju kao utešnu nagradu za proglašenje nezavisnosti Kosova, dok Kosovo nije”, navodi Suroi u autorskom tekstu.
I dok Brisel rešava svoje probleme, ESI predlaže novi pristup za integraciju šest zapadnobalkanskih država – članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru (EEP). Ovaj model je već primenjen 1994. godine, kada su u EEP ušle države koje nisu želele da postanu punopravne članice EU – Norveška, Švajcarska i Island.
Srbija kao Švajcarska, Kosovo kao Norveška
Njima je ponuđeno da budu deo zajedničkog evropskog tržišta bez članstva u EU, što je vodilo do toga da te države usklade svoje zakonodavstvo i procedure sa EU ako bi se obezbedio slobodan protok roba, usluga, kapitala i ljudi, objašnjava Suroi. On dalje navodi da bi za balkanske države to značilo da Kosovo i Albanija postanu, na primer, Norveška, dok bi Srbija i BiH bile kao Švajcarska.
– Kosovski pasoš bi u EEP imao istu vrednost kao norveški (za Veliku Britaniju bi bila potrebna viza), a srpska šljivovica bi imala isti pristup evropskom tržištu kao švajcarski brendi ‘Vilijams’. Belgijski investitor bi imao istu pravnu sigurnostu u BiH, Albaniji i Sevenoj Makedoniji kao na Islandu – kaže kosovski analitičar.
Suroi tvrdi da su prednosti te ideje očigledne – EU bi bila oslobođena agende pridruživanja dok se bavi svojim problemima, a šest balkanskih država bi se pripremilo za punopravno članstvo u EU jednog dana.
Sa geopolitičke tačke gledišta, to je poruka neevropskim državama poput Turske, Rusije i Kine, kao i nekim arapskim državama, da su evropske granice zaokružene u jedinstven ekonomski i politički prostor.
Međutim, navodi Suroi, problem je „slon u sobi”. A u ovom slučaju slon je nerešeni konflikt između Kosova i Srbije, kao i situacija u Bosni i Hercegovini.
– Bilo je lako predložiti Norveškoj da uđe u EEP 1994., skoro 90 godina pošto je proglasila nezavisnost i dobila priznanje od Švedske. Nije lako predložiti da Kosovo postane članica EEP, kada ga ne priznaje Srbija, ali ni pet zemalja članica EU – objašnjava Suroi.
Međutim, on navodi da je u samom problemu možda i njegovo rešenje. „Možda bi taj proces pomogao da se završi drugi proces – kako rešiti srpsko-kosovski konflikt sa istovremenim uslaskom Zapadnog Balkana na zajedničko evropsko tržište”, ocenjuje Suroi.
Pored toga, Srbija je već izabrala druge slobodnotrgovinske saveze, poput Evroazijskog, pa je nemoguće da istovremeno ima slobodnu trgovinu sa Irskom i Španijom s jedne, i Uzbekistanom i Tadžikistanom s druge strane.
– Kao i kod svake druge revolucije, prvo je potrebno da postoji politička volja, a potom fokus na detalje – zaključuje kosovski analitičar i dodaje da šest država Zapadnog Balkana na samit EU u Zagrebu, koji će se održati u proleće 2020. godine, moraju da dođu za konkretnim političkim zahtevima.
