„Zahvaljujući zavetu Svetoga Save koji nam je ostavio 1219. godine kada je izdejstvovao autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, srpski narod je uspeo da preživi i pobedi sijaset iskušenja i nevolja koje su ga pratile a, kako vidimo, i danas prate naš narod“, poručio je patrijarh Irinej.
Patrijarh je u poslanici povodom obeležavanja 800 godina autokefalnosti SPC istakao i da je srpskom narodu u isto vreme taj zavet pomogao i da ne poklekne.
Pre 800 godina kada je Sveti Sava uspeo da izdejstvuje autokefalnost Srpske pravoslavne crkve srpski narod se, baš kao i danas nalazio na geografskoj, duhovnoj i političkoj vododelnici istoka i zapada, naveo je patrijarh Irinej u poslanici povodom jubileja SPC dodajući da je uspon srednjovekovne srpske države, predvođene Stefanom Prvovenčanim i Svetim Savom plod angažovanja svih najboljih, dobro organizovanih i objedinjenih snaga naroda, pokrenutih jedinstvom vere, misli, reči, dela i cilja.
– Pod okriljem autokefalne Crkve, arhepiskop Sava, sa sedištem u manastiru Žiči, uspeo je da pokrene sve stvaralačke snage naroda, da oduševi, da ponese, da upali oganj vere i unese Jevanđelje Hristovo u svaku dušu, u sve odnose, u vasceli narodni život. U tome je tajna duhovnog, materijalnog i političkog uspona Srbije u srednjem veku. U tome je tajna zlatnih vekova srpske srednjovekovne države – rekao je patrijarh Irinej.
Prema njegovim rečima, zahvaljujući opredeljenju Svetoga Save omogućeno je i dovršeno identitetsko uobličavanje i sazrevanje srpskog naroda, što je i formiralo Svetosavski zavet, odnosno, kako navodi, zavet bezgranične žrtvene ljubavi prema svom narodu, njegovoj Crkvi i njegovoj državi, prema istini, pravdi i slobodi.
– Iz tog Zaveta iznikao je i potonji Kosovski, svetolazarevski Zavet, kao i sva druga, u odsudnim vremenima zavetna opredeljenja i dela srpskog naroda. Zahvaljujući tome, preživeli smo i pobedili sijaset iskušenja i nevolja koje su pratile, a, kako vidimo, i danas prate istorijsku sudbinu našeg naroda – istakao je patrijarh.
Podsetio je da je srpski narod uz pomoć tog zaveta preživeo viševekovno ropstvo pod Osmanlijama, albansku Golgotu i strahoviti pokolj stanovništva u Prvom svetskom ratu, zločine okupatora i njihovih saveznika u Drugom svetskom ratu…
– Vernost Svetosavskom Zavetu omogućila nam je da preživimo, ali i da ne pokleknemo. Nije dovoljno samo preživeti, treba uspravno stajati! Preživeli smo i teror i egzekucije obezboženih Srba nad sopstvenim narodom, njegovo cepanje na nove, tobožnje nacije, arnautske pobune i zločine od davnih turskih do naših vremena, kao i različita iskušenja na kraju drugog i početku trećeg milenijuma, sve vreme ostajući uspravni – naveo je poglavar SPC.
Navodeći da je tokom iskušenja stradala i sama Crkva, patrijarh kaže da uprkos tome, svetosavski duh čini da i dalje, u istoj meri, Crkva stvara, preobražava i spasava svoju decu.
Zato se u nadi, kazao je Irinej, Crkva moli da „vernost svetosavskom putu osposobi srpski narod da očuva svoju svetu i zavetnu pokrajinu – Kosovo i Metohiju, svoju milu Boku i ponosnu Crnu Goru, kao i sve one druge krajeve i zemlje nad kojima su se nadvile ruke silnika ovoga sveta sa ciljem da ih nasilno i nepravedno otmu“.
Kako dodaje, za osam vekova koliko je prošlo od dobijanja autokefalnosti SPC, duhovna snaga Crkve čvrsto i nepromenjivo usmerava sve velike događaje u istoriji srpskog naroda, odnosno bez nje istorija i opstanak srpskog naroda na tlu uvek nemirnog Balkana, raskrsnici mnogih etničkih kretanja, duhovnih i kulturnih uticaja i raznih osvajačkih ambicija, ne može se ni zamisliti.
– Naš narod u najvećem periodu svoje istorije nije bio objedinjen unutar istih državnih granica, pa ipak nije izgubio svoj identitet, jer ga je čvrsto ukotvio u Crkvi. Tako i danas, tamo gde je prisutna u srpskom narodu, Crkva čini temelj njegovog identiteta. Posebno u krajevima gde je ugrožen, narod u Svetosavskoj Crkvi nalazi snagu za dalji opstanak, nalazi tiho pristanište i utehu za svakodnevni život. Bez Svetosavske Srpske pravoslavne crkve, mi Srbi, kao narod, danas ne bismo ni postojali – istakao je Irinej.
Ali, kako dodaje patrijarh, SPC ne slavi ovaj veliki jubilej samo da bi podsetio na staru slavu, već da bi istakli jasno i glasno „da mi želimo i hoćemo da hodimo Savinim tragovima, da idemo putem koji nam je on zaveštao“.
U tom smislu podsetio je na značaj Savinog dela, koji je, kaže, izdejstvovao autokefalnost Srpskoj crkvi i kao njen prvi arhiepiskop organizovao njen duhovni život, koji je preusmerio razvoj srpske sakralne arhitekture izgradnjom hrama Spasovog u Žiči i otvorio nove horizonte srpskog živopisa slikarskim programima Studenice i Žiče.
Patrijarh Irinej podseća da je Sveti Sava otac srpske književnosti kao pisac Žitija Svetog Simeona i autor pisama i beseda, da je utemeljio srpsko crkveno pravo kako tipicima za Karejsku isposnicu i manastire Hilandar i Studenicu tako i čuvenim Zakonopravilom i hrisovuljama koje je sa ocem i bratom pisao.
Takođe, Sveti Sava je obavljao važne državne i diplomatske misije sa Bugarima i Ugrima, navodi Irinej, negovao dobre odnose sa istočnim patrijaršijama, održavao delikatne crkveno-političke odnose sa Rimom i bio pionir međureligijskog dijaloga sa islamom.
Irinej je podsetio i na to da su naši preci krštavani postepeno, tokom stoleća, sve do devetog veka, kao i da su u tim vremenima kao i, kaže, u današnjem vremenu, oblasti naseljene Srbima bile u pogledu državne uprave razdeljene i razjedinjene.
Dobijanje autokefalije za SPC desilo se naporedo sa učvršćivanjem i razvojem srednjovekovne srpske države, navodi Irinej i dodaje da je tako jedan prvenstveno crkveni događaj imao i veliki politički značaj.
– Oblasti sa različitim političkim tradicijama, okupljene u jednu državu, sada su povezane u jedinstvenu duhovnu celinu – pojašnjava Irinej i dodaje:
„Nesumnjivo je da je Sveti Sava, tražeći autokefaliju, imao u vidu i nacionalni, državni interes srpskog naroda.“
Kako je naveo poglavar SPC, dobijanje autokefalije je događaj koji obeležava svu istoriju srpskog naroda u svim oblastima života, nauke, kulture, duhovnosti i državnosti, jendom rečju, identitet i samog istorijskog bića i opstanka našeg naroda.
Dodaje da se SPC za osam vekova nikada nije „zatvorila u uske nacionalne okvire“, već je otvarala svoja vrata i punila svoje krstionice svima onima koji su u Hristu Bogočoveku prepoznavali svoga Spasitelja, bez obzira na nacionalnu pripadnost, boju kože, jezik kojim govore i prostor na kome žive.
Čestitajući svima jubilej SPC, Irinej je poželeo da svetim molitvama Svetoga Save Gospod blagoslovi, ukrepi, nadahne, sačuva i spasi srpski narod i njegovu otadžbinu u svim vremenima i na svim prostorima na kojima se nalazi.
