Jedanaest godina od proglašenja kosovske nezavisnosti, uloga doskorašnjeg premijera Ramuša Haradinaja u prošlosti kao gerilskog borca protiv Srbije dominantno je pitanje na sutrašnjim vanrednim parlamentarnim izborima na KiM, ocenjuje BBC.
Britanski javni servis podseća i da je kosovski predsednik Hašim Tači bivši gerilac, koji se borio protiv srpskih snaga, i dodaje da se opozicione partije sada nadaju da će ih oterati s vlasti.
Haradinaj je u junu podneo ostavku zbog poziva Specijalnog suda za ratne zločine OVK da ga ispita. On je bio komandant OVK i već dvaput mu se sudilo pred bivšim Haškim tribunalom, ali je oba puta oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Specijalni sud nije objavio optužnice niti je otkrio identitet osumnjičenih, tako da Haradinaj i njegova Alijansa za budućnost Kosova mogu da učestvuju na izborima, piše BBC.
Zapravo, kako se navodi, „poseta Hagu Haradinaju bi mogla da donese poene na izborima“.
– Činjenicu da ga je Sud pozvao mnogi kosovski Albanci vide kao duboku nepravdu – kaže Džejms Ker-Lindzi, stručnjak za Balkan iz Londonske škole ekonomije.
Na to se, dodaje, gleda kao na osporavanje prava tzv. Kosova da postoji.
– Ljudi veruju da je to što su lideri radili tokom rata bilo legitimno. Oni su se borili protiv protiv srpske represije i ne treba da odgovaraju za to – a Haradinaj je bio heroj tog sukoba – rekao je Ker-Lindzi.
Haradinaj je, kako se podseća, uveo takse od 100 odsto na uvoz robe iz centralne Srbije kao reakciju na to što Beograd blokira učlanjenje tzv. države Kosovo u međunarodne organizacije, a ta mera je u Prištini popularna uprkos porastu cena.
Srbija takođe povećava napore da ubedi zemlje da povuku priznanje i dosad ih je 15 revidiralo svoju poziciju.
Praktično, to nema velik uticaj na status tzv. Kosova, jer sve dok ga Kina i Rusija ne priznaju, ono nema šansu za ulazak u Ujedinjene nacije i mnoge druge međunarodne institucije.
Ipak, ako bi broj članica UN koje priznaju tzv. Kosovo opao na ispod 50 odsto, to bi predstavljalo propagandni udarac, a Haradinaj se nada da će takse protiv Srbije izvršiti pritisak po tom pitanju i poručuje da rešenje leži u sveobuhvatnom sporazumu o uzajamnom priznanju.
Ipak, Haradinajeva stranka nije apsolutni favorit na izborima jer, kako se navodi, za mnoge birače, svakodnevne brige nađačavaju slave prošlosti.
– Ljudi su duboko ogorčeni zbog toga kako se razvija kosovsko društvo – kaže Džejms Ker-Lindzi.
Oni, kako ocenjuje, veruju da je korupcija ogromna i da ima ozbiljnih problema u ekonomiji i „ne osećaju da se postojeće političke partije hvataju u koštac s tim“.
To bi moglo da okrene birače prema nacionalističkom pokretu Samoopredeljenje koji nosi snažnu antikorupcijsku poruku ili ka najstarijoj kosovskoj partiji, Demokratskom savezu Kosova, čija se liderka Vjosa Osmani nada da će postati prva premijerka.
Takse Prištine paralisale su jednu od glavnih spoljnopolitičkih inicijativa EU, a to su razgovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Kada se iz postizbornih koalicionih pregovora pojavi nova vlada, obnavljanje odnosa sa Briselom mora da bude na vrhu njene agende, zaključuje BBC.
