„Sporazum sa Srbijom je važan korak ka članstvu Kosova u EU i to je, pored stalno odlagane vizne liberalizacije glavna tema na predstojećim izborima na Kosovu“, ocenio je austrijski novinar Gregor Majer, koji radi za nemačku agenciju DPA, austrijski magazin „Profil“ i list „Standard“, tokom diskusije u Beču, ocenio je da su prevremeno raspisani izbori na Kosovu postali uobičajena stvar, jer ih je u 12 godina bilo čak pet puta.
Prema njegovim rečima je partijska scena nestabilna, postoji previše stranaka, zbog čega je prisutna oštra diskusiaj, koja često prerasta u obračune.
Bivši izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček podsetila je da je uslov za pristupanje Kosova EU priznanje od strane svih članica, ali da pet to ne čini iz straha legitimiasnja težnji za nezavisnošću manjina na svojoj teritoriji.
Odnos između EU i Kosova, zbog toga, je veoma težak, naglasila je ona.
To što je Španac Žozep Bore, čija vlada ne priznaje Kosovo, novi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU, prema njenim rečima, predstavlja „damoklov mač“ nad pregovorima Beograda i Prištine.
Prenela je da mnogi stanovnici Kosova sumnjaju u spremnost EU da primi Prištinu u svoje članstvo.
– Mnogi građani Kosova malo veruju da ih EU stvarno želi – dodala je potpredsednica Austrijsko-kosovskog društva prijateljstva.
Šef Odeljenja za jugoistočnu Evropu i proširenje u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije Klaus Velfer ocenio je da bi rešenje spora oko imena Makedonije sa Grčkom mogao biti primer za solucije otvorenih pitanja u regionu.
– Proces pomirenja uvek počinje malim gestovima rukovodstva, što omogućava zbližavanje – rekao je on dodajući da cilj novih izbora mora biti da se nađe jedinstven stav Prištine za dijalog sa Srbijom.
– Trenutno uopšte ne izgleda dobro jer Srbija uspeva da navede brojne zemlje da promene svoj stav o priznanju Kosova – kritikovao je Velfer.
Profesor istorije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Beču Oliver Jens šmit ukazao je da, to što je u prošlosti bilo neregularnosti sa glasovima kosovske dijaspore ima veze sa opredeljenjem dijaspore gde većina glasa za desničarsko populističko „Samoopredeljenje“.
– Postoji težnja da se političko učešće dijaspore otežava – konstatovao je on.
