Da li je Žak Širak danas najomraženiji francuski predsednik u Srbiji, da li je Fransoa Miteran ostao upamćen kao poslednji francuski predsednik naklonjen Srbima? Da li je Širak sačuvao beogradske mostove 1999? Zašto De Gol nikad nije želeo da se sretne sa Josipom Brozom? I da li su Srbi, kad su se sklapala savezništva u Evropi, sami birali svoje saveznike?, piše RTS.
„Znam da će francuski narod razumeti. Zbog neopravdane i nerazumljive tvrdoglavosti Slobodana Miloševića, saveznici su odlučili, nije bilo drugog rešenja“. Tako je u martu 1999. Žak Širak francuskoj javnosti objašnjavao odluku Pariza da pošalje bombe na Beograd. Zapadni mediji pisali su da su nepredvidivi Francuzi podržali rat NATO-a.
Nada Popović Perišić, nekadašnja ministarka kulture i ambasadorka u Unesku, u Francusku je došla pred Rambuje i Kleber.
– Širak je već u Miteranovo vreme bio za to da se Jugoslavija pocepa, on je i organizovao mirovne susrete u Rambujeu i Kleberu i glasao za bombardovanje Jugoslavije. Ono što ga prati i što mu se uzima kao plus jeste da je stavio veto da se u jednom trenutku bombarduju mostovi – kaže Popović Perišić.
Istoričar Vojislav Pavlović ističe da je Širak bio deo vojne alijanse koja tog trenutka zastupa jedno političko stanovište koje možda nije tačno, ali je kao takvo predstavljeno u javnosti.
– Bori se protiv Jugoslavije koju predstavlja Milošević, kome se pripisuje odgovornost za rat u Hrvatskoj, Bosni i za ono što se dešava na Kosovu, nije bitno da li je to tačno ili nije, ali je činjenica da se sa Miloševićem ne može postići nikakav dogovor – kaže direktor Balkanološkog instituta SANU.
Kada je Žak Širak došao na čelo Francuske, predvodio je stranku koja je tada baštinila tradiciju Šarla de Gola. Ipak, Širak će biti po svemu različit. Iza De Gola ostala je maksima „Evropa od Atlantika do Urala“, ostala je priča o francuskoj samodovoljnosti i istorijska činjenica da je povukao Francusku iz zajedničke komande NATO-a.
De Gol nikad nije prihvatio susret sa Titom
Od vremena De Gola i Pete republike, francuski predsednik je, zbog ustavnih ovlašćenja, jak predsednik. Tih 60-ih godina odnos bivšeg francuskog generala prema bivšem jugoslovenskom maršalu nije bio pozitivan.
De Gol je počeo svoj mandat u toku alžirskog rata za nezavisnost. Josip Broz, jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, aktivno je podržao taj rat.
– Čak je uhvaćen jedan brod sa oružjem koji smo mi poslali, cela politika nesvrstavanja je išla protiv francuske politike u Africi. Ta politika nesvrstavanja za Jugoslaviju je bila ono što je De Gol želeo za Francusku, između NATO pakta, iz koga je on izašao, i Rusije sa kojom je želeo da ima posebne odnose, tu je postojala neka vrsta konkurencije u odnosu na Titovu Jugoslaviju. I naravno, De Gol je bio veliki antikomunista“, ističe Vojislav Pavlović.
Šarl de Gol nikad nije prihvatio susret sa Josipom Brozom. Jugoslovenski predsednik će se sastati sa dvojicom njegovih naslednika – Pompiduom i Žiskarom d’Estenom, ali ti susreti gotovo da nisu imali uticaja na odnose dve zemlje.
Miteran – prosrpski čovek ili ne?
Ipak, na te odnose uticaće prvi socijalista koji je izabran za predsednika Francuske. Fransoa Miteran 1983. postaće i počasni građanin Beograda.
– Oni koji su se bavili biografijom Miterana pominjali su da je bio u logoru sa velikim brojem Srba i Jevreja i da je imao simpatiju za tu antifašističku borbu, tvrdeći da su dosta stradali u Drugom svetskom ratu, a kad je reč o Hrvatima, često je pominjao činjenicu da su podržali fašističku stranu – ističe Nada Popović Perišić.
Nekadašnji dopisnik agencije Frans pres Aleksandar Mitić kaže da je Miteran ušao u raspad Jugoslavije kao neko ko je imao imidž prosrpskog čoveka i neko ko bi trebalo da ima simpatije prema srpskim interesima.
– Međutim, nije sprečio raspad Jugoslavije, nije pomogao dramatično srpskim interesima, jer je bio nedosledan svojim stavovima – smatra osnivač Centra za strateške alternative.
Sve se menja padom Berlinskog zida
I u Evropi, i u Srbiji, i u odnosima Srba i Francuza sve se menja sa padom Berlinskog zida. Od tada je i pitanje – ko je žrtvovao srpsko-francusko savezništvo?
– Ne možete vi braniti komunističku Jugoslaviju oružjem, Jugoslaviju koja ima komunistički predznak i čuditi se što vaši saveznici ne napuštaju ono što su osnovi njihove politike, demokratija a ne komunizam, slobodno opredeljenje, a ne pritisak oružjem da se ostane u državi… Znači, savezništvo se nije raspalo na afinitetima nego na osnovama spoljne politike, koje su bile potpuno suprotne u tom trenutku – kaže Vojislav Pavlović.
Osnivač Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić ističe da možemo da debatujemo o tome da li smo sami izabrali put koji smo izabrali, da li su to bile okolnosti, koliki je naš udeo u toj grešci.
Kada je započeo svoj mandat u maju te godine, Žak Širak je tražio da se u Bosni vojno deluje mnogo aktivnije. Biografi su pisali da je na njega veoma negativno uticalo kada je Vojska Republike Srpske vezala taoce UN za bandere, nakon što su NATO avioni bombardovali srpske položaje. Bio je užasnut masakrom u Srebrenici. Te 1995. bio je odlučno za bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske.
Mada će rat u Bosni okončati mirovni sporazum postignut u Dejtonu, na zalaganje Širaka sporazum je parafiran u Parizu. Doduše, naziv Pariski sporazum nikad nije zaživeo.
„Volite Francusku kao što je ona volela vas“
Žak Širak će aktivno posredovati i u rešavanju kosovske krize. Za pregovore 1998. ponudio je dvorac u Rambujeu.
U martu 1999. velika većina Francuza podržavala je vojnu intervenciju u Jugoslaviji. Žak Širak nije imao nikakvu dilemu. Popović Perišićeva, danas, kao plus Širaku navodi to što je stavio veto da se bombarduju mostovi.
– Ne treba zaboraviti da je Širak posle promena 5. oktobra prvi primio Koštunicu u Bijaricu na sastanku EU, on je bio i prvi predsednik neke evropske države koji je došao u Beograd decembra 2001. godine – podseća Pavlović i dodaje – nemojmo mešati nešto što bi bili sentimenti sa nečim što su nacionalni interesi.
Za srpsko-francuske odnose najvažnija je bila odluka Francuske da prizna Kosovo 18. februara, samo dan nakon proglašenja nezavisnosti.
I današnji predsednik Francuske Emanuel Makron ima jasan stav o Kosovu i ima veoma aktivan pristup. U Makrona srpska javnost možda utiskuje i nerealne nade o oživljavanju srpsko-francuskog prijateljstva.
Rečenica „Volite Francusku kao što je ona volela nas“ danas možda živi među potomcima solunaca i ljubiteljima francuske kulture. Savezništa u Evropi sklopljena su sa velikom promenom sveta 90-ih godina. Srpska politička elita do danas nema isti odgovor na pitanje – da li su Srbi tada sami birali svoje saveznike?
