Kandidat za premijera koalicije Alijanse za budućnost Kosova i Socijaldemokratske partije, Ramuš Haradinaj, u intervju za Radio slobodna Evropa, kaže da će konačni dogovor sa Srbijom biti postignut kad Beograd shvati da od Kosova ništa ne može dobiti.
Kandidat ste koalicije ABK i SDP za mesto premijera na izborima 6. oktobra. Zašto bi građani glasali za vas kao premijera?
Da bi sačuvali postojanost koju je Kosovo stvorilo na glavnim temama od nacionalnog interesa i istovremeno imati priliku da se fokusira na neke veoma vitalne teme, kao što su ekonomski razvoj, zdravstvo i obrazovanje.
Postoje tri komponente ekonomskog razvoja na koje moramo da delujemo u ovom trenutku, dobra analiza načina na koji se puni budžet, manje poreza, više zaposlenosti, kako bi se ekonomija razvijala, a kako pretvoriti taj budžet u poslove, da bi bio u interesu ekonomskog razvoja.
Drugo je logistika, mnogi preduzetnici imaju problema s prostorom za rad, ne mogu se proširiti…Bavili smo se ovim ekonomskim zonama, poput američke u Đakovici. U Prizrenu imamo inovativni nemački park za obuku, ali takođe imamo puno mogućnosti u ostalim opštinama.
I na trećem mestu je odnos prema birokratiji, koje je sada puno…Neki od preduzetnika nisu obučeni za računovodstvo i druge birokratske usluge za rad i obično se ti preopterećeni birokratski odnosi takođe iskorištavaju za korupciju od strane javnih službenika. Eliminacijom i pojednostavljenjem tih procedura između institucija i preduzetnika, na neki način sprečavamo i korumpirane odnose između strana.
Tokom mandata koji ste napustili na polovini, jedna od vladinih odluka koju ste vodili bila je taksa na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Mislite li da ovaj porez može ostati na snazi i nakon izbora?
Da, to bi trebalo da se stavi (kao uslov) za priznanje od Srbije… Ako Srbiji bude jasno da više ne može ništa dobiti od Kosova, onda ostaje pitanje da li će uspostaviti dobrosusedske odnose sa Kosovom, tj. imati ekonomske i trgovinske odnose, ili nastaviti sa dosadašnjim postupcima. Mislim da i EU i SAD moraju da kažu Srbiji da od Kosova neće dobiti ništa. Ali i Srbija i Kosovo međusobno treba da se slože da pređu na novu fazu bilateralnih odnosa i istovremeno ubrzaju procese integracije, Srbija ka EU, a Kosovo ka evroatlantskim integracijama, jer ciljamo u NATO.
Ako se taksa smatra preprekom za nastavak dijaloga sa Srbijom, kako ćete postupiti?
Pogledajte, dijalog uokvirujete okvirnim sporazumom za priznanje, tako da moramo da sednemo da razgovaramo o određenom sporazumu, tako da ne možemo bez osnova u dijalog. I u isto vreme, vremenski okvir, odnosno za koje vreme nameravamo da postignemo (sporazum), i tada, u određeno vreme, kada dođe poslednji trenutak porez može da bude obustavljen nekoliko dana, tako da se sporazum i priznavanje mogu dogoditi obostrano.
Kada mislite da će se stvoriti uslovi za postizanje sporazuma između Kosova i Srbije?
To je pitanje jasno. Još jednom, ako Srbija čuje različite poruke sa Kosova, kao i od međunarodnih strana, da će se nešto dobiti u zamenu za priznanje, sve dok Srbiji to nešto ne bude dovoljno, ne zadovolji njen apetit, nećemo imati sporazum.
Ako krenemo u drugom pravcu i ne dajemo ništa za priznanje…to je ono što međunarodna zajednica treba da zna i kaže Srbiji – onda može doći trenutak kada Srbija shvati da više ništa od Kosova neće dobiti, mi smo komšije, to je tržište suseda – bilo da uspostavimo odnose ili ne. Mi odlažemo sporazum slanjem različitih poruka da bi Kosovo moglo nešto dati u zamenu za priznanje – to je velika greška.
Mislite li da bi samo oporezivanje trebalo da bude jedan od uslova da se proces nastavi?
Postoje dve komponente koje treba da sadrži sporazum pored svih pitanja, poput pitanja nestalih, dugova, penzijskog fonda i mnogih drugih problema koje Kosovo ima sa Srbijom. Ali dve komponente su važne: Zajednica srpskih opština, koje će biti ustanovljena po Ustavu i kosovskim zakonima. Kosovo nema treći oblik vlasti, samo opštinsku vlast i nacionalni nivo. Dakle, može se utvrditi da je ovo deo Ahtisarijevog plana i onda postoji osnova za dobar ekonomski odnos, što znači ukidanje poreza, povraćaj na tržište. Sa ove dve komponente, gospodin (predsednik Srbije, Aleksandar) Vučić bi imao dovoljno da kaže srpskom narodu da su pobedili. Sve više od ovog cilja, odgađa dogovor i od toga neće biti ništa.
Najizraženija unutrašnja pitanja na Kosovu su nedostatak vladavine zakona, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Koji će biti vaši postupci da promenite situaciju u ovom pogledu?
Moramo dalje jačati vladavinu zakona. Mislim da smo u dve važne komponente pravna država i vladavina zakona, pravilno postupili, tako da smo unapredili pravnu osnovu. Pravni paket o borbi protiv kriminala i korupcije, sukobu interesa je najnapredniji, ne samo u regionu, a Stejt Department nas je pohvalio, EU nas je pohvalila. Dakle, imamo najnaprednije, najkorektnije zakone koji nam mogu pomoći u borbi protiv kriminala i korupcije i sukoba interesa. Povećali smo materijalnu osnovu koja je veoma važna za nezavisnost sudstva, a protiv političkog uplitanja u pravosuđe, ne mešanje vlasti, već mogućnost dalje nezavisnosti kroz materijalnu osnovu. U isto vreme, povećava se broj sudija, povećava se broj tužilaca. Povećaćemo broj stručnog osoblja i sve logističke aspekte.
Ali moramo ići tim putem, ne smemo dozvoliti da političari preuzmu pravosuđe, to nije na nama, čak i uz veliku volju za borbu protiv korupcije ili borbu protiv kriminala, mi nismo sudije i tužioci. Dakle, moramo sačuvati nezavisnost vlasti, ustvari autonomiju vlasti, nije nezavisnost, svi smo u okviru ustavu, nego moramo sačuvati autonomiju moći, u ovom slučaju zakonodavstva, izvršne vlasti i sudstva.
Nakon izbora koalicije izgledaju neizbežno. Da li biste radije vladali sa bivšim partnerima u poslednjoj vladi ili strankama koje su bile u opoziciji?
To nije rešenje koje preferiram, nisam sklon bivšim partnerima u vladi. Dakle, činjenica da smo odvojeno izašli na birališta znači da je naša saradnja gotova.
