Srbija je u Ujedinjenim nacijama, a takozvano Kosovo nije, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odgovarajući predsedniku privremenih kosovskih institucija Hašimu Tačiju, a takođe je istakao da je važno da Albanci to razumeju, kako bi razmislili kakvu budućnost žele.
Vučić je tako prokomentarisao komentar Hašima Tačija, koji je izjavio da je on u UN ušao „kroz vrata“, a Vučić „sa plafona“, i to posredstvom naroda Kosova.
– Možda sam ja ušao sa plafona, ne znam kojim putem je on ušao, ali ja govorim sutra u velikoj sali Generalne skupstine UN, a kad ti govoriš, Hašime, kad je tvoj raspored? Pa, nikad. Ulazio na vrata, na plafon, Srbija je u UN, a vi niste. I dobro bi bilo da to znate, da biste razmislili kakvu budućnost želite, i želite li kompromis ili da se i dalje inatite – rekao je Vučić.
Vučić kaže i da je razumeo Tačijeve reči — da je njega, Vučića, izabrao srpski narod na KiM.
– Ponosan sam na to, verujem da će i ubuduće birati najbolju budućnost, da će uskoro izabrati Srpsku listu, i da će u budućnosti glasati i za SNS i Srpsku – rekao je Vučić.
Ističe, međutim, da Albanci u Njujorku imaju najsnažnije uporište.
– Centar albanske snage nije u Prištini, ni u Tirani, već u Njujorku – rekao je Vučić i podsetio da je treća prizrenska liga formirana u Njujorku, 1946. godine, i da nas je ona „najskuplje koštala“, jer su iz Njujorka uložene ogromne sume novca.
Upitan kako komentariše to što su kosovski Albanci „jurili zvaničnike po restoranima kako bi se fotografisali“, Vučić kaže da oni rade svoj posao, a da mi radimo svoj.
– Njima ne ide tako lako, a naš posao je da im ni ubuduće ne ide tako lako – zaključio je predsednik Srbije.
Vučić je rekao da je i šef albanske diplomatije Gent Cakaj, koji je poreklom sa Kosmeta, rekao da oni u Njujorku rade na priznavanju Kosova, ali i poručio da oni svakako ne mogu Srbiji da zabrane da radi svoj posao na povlačenju priznanja, prenosi Tanjug.
Na pitanje da li mu je to zamereno i „provučeno“ na dosadašnjim sastancima u Njujorku, Vučić je rekao da nije „provučeno“, već rečeno, bezbroj puta, na svakom sastanku, i da je to nešto uobičajeno.
