Penzionisani pukovnik u svečanoj uniformi. Na grudima više nema mesta za ordenje. Jedan, Orden Narodne armije sa zlatnom zvezdom, pukovnik Miodrag Mirković odlučio je da pokloni Arnou Gujonu, mladom Francuzu koji godinama prikuplja i doprema pomoć za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Za deceniju i po, koliko se aktivno bavi humanitarnim radom, Gujon je doživeo mnoge izlive emocija, pohvala i podrške od Srba. Od zagrljaja običnih ljudi na ulici do Ordena Svetog Save Srpske pravoslavne crkve. Onda je usledio poziv 94-godišnjeg pukovnika i njegove porodice.
– Pukovnikova sestra Mirjana, koja je značajno mlađa od njega, kontaktirala me je preko mejla. Pročitali su intervju u „Politici“ i od novinara tražili moj kontakt. Prenela mi je želju svog brata, narodnog heroja, koji je kao gimnazilajac učestvovao u oslobađanju Beograda da želi da me upozna. Naravno da sam prihvatio poziv – priča Gujon kako su ostvarili prvi kontakt.
U stanu na Novom Beogradu dragog gosta dočekali su srdačno. Gostoljubivo, onako po srpski. Zajedno su i doručkovali, a onda je pukovnik predao Gujonu Orden Narodne armije sa zlatnom zvezdom. Ukazom Josipa Broza Tita pukovnik je medalju dobio pre četiri decenije. Arno je bio počastvovan gestom. Ipak, otkriva nam da se i premišljao.
– Pre svega osećao sam se privilegovanim, ali moram da kažem da sam se osećao i malo nelagodno. Znam koliko taj orden vredi i kakvu simboliku ima, zato sam više puta i pitao njegovu sestru da li ona i porodica žele da sačuvaju orden, jer je to i njihovo nasleđe. Ona mi je odgovorila da porodica jedinstveno stoji iza odluke – priča Arno.
Pukovnik je i insistirao da dragog gosta dočeka u svečanoj uniformi.
– Neverovatno je vitalan za svoje godine. Redovno čita novine, a svake godine 20. oktobra ispred Palate Albanije učestvuje u obeležavanju oslobođenja Beograda – oduševljen je Francuz.
Temeljni Arno Gujon pre odlaska u posetu jednom od malobrojnih još uvek živih oslobodilaca Beograda potrudio se da sazna što više o svom uvaženom domaćinu.
Otkrio je da je rođen u Beogradu i da je kao 17-godišnjak učestvovao u borbama za oslobađenje prestonice.
Na avalskom drumu mladi Miodrag je prvi put video Ruse i bio oduševljen kada su ga u komandi pitali da li bi mogao da bude vodič tenkovskoj jedinici Crvene armije. Mladić, dobar poznavalac beogradskih ulica i sokaka, bio je oduševljen. Posle četiri godine nemačke okupacije, sada su oslobodioci tražili njegovu pomoć!
Kada je Beograd oslobođen, usledio je rastanak od ruskih prijatelja. Iako je Miodrag bio pozvan da krene sa Crvenoarmejcima, on je poslušao naređenje svoje komande da se vrati u jedinicu. Kao i mnogi golobradi srpski mladići i Miodrag je poslat na Sremski front, gde je dva puta ranjen. Ostao je veran vojsci i u mirnodopskom periodu, pa je radni vek okončao sa činom pukovnika.
Zahvalnost i preko Tvitera
– Topao doček i razgovor sa pukovnikom o njegovim ratnim godinama u kojima je bio ranjen, ostaće duboko urezani u moje sećanje. Želim ovim putem da mu se još jednom javno zahvalim na ukazanoj časti, kao i njegovoj divnoj porodici koja me je srdačno dočekala – napisao je Arno na svom Tviter nalogu.
Odlikovanje drugog stepena
Orden Narodne armije ustanovljen je 1951. za naročite zasluge u izgradnji i jačanju oružanih snaga SFRJ i za naročite uspehe u rukovođenju jedinicama oružanih snaga u njihovom osposobljavanju za odbranu nezavisnosti zemlje. Orden ima tri stepena, a ovaj koji je dobio Gujon je drugog reda i 22. po važnosti među jugoslovenskim odlikovanjima.
Nakon raspada SFRJ od 1992. odlikovanje se više ne dodeljuje. Šest godina kasnije, po ugledu na njega, ustanovljen je Orden Vojske Jugoslavije, takođe u tri stepena.
