Prva polovina septembra u Srbiji dovela je u centar interesovanja javnosti decu. Nažalost, uzrok tome nisu lepe vesti.
Vršnjačko nasilje i pedofilija aminovana sramnom presudom ovih dana pune naslovne strane, ali i postavljaju mnogobrojna pitanja koja se tiču dubokog truleža srpskog pravosudnog sistema, kaže Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“, otac svirepo ubijene devojčice. Već godinama se bori da Srbija postane bolje mesto za život mališana, ali i svih ostalih građana.
Oštro ste kritikovali presudu sudije dr Miodraga Majića, kojom je oslobodio čoveka koji je obljubio devojčicu od 13 godina koja je pritom ostala i trudna.
– U ovom slučaju je na najgrublji mogući način prekršen zakon. Već mesecima govorim da u Srbiji legalizacija pedofilije ulazi na mala vrata. Ovakvih primera će svakim danom biti sve više. Presuda je diskriminacija svih građana Srbije, uključujući i Rome, kao i pripadnike bilo koje druge manjine. Sa jedne strane, ispalo je da nas kao društvo baš briga šta će Romi da rade u okviru svoje zajednice, jer imaju svoju tradiciju i običaje.
Koliko su dalekosežne posledice takve odluke?
– To znači da mi ugroženima ne pružamo nikakvu zaštitu. Mi smo ovom presudom odobrili silovanje svake romske devojčice u Srbiji. Nakon te skandalozne presude bilo je mnogo zluradih komentara na račun te devojčice. Mogu samo poručiti svima da se prisete sebe sa 13 godina, da li su zaista mogli svesno da razmišljaju, da li u tim godinama ljudi realno znaju šta čine ili će uz odobravanje roditelja raditi ono što se kaže. Ne može se govoriti uopšte o bilo kakvoj odgovornosti devojčice.
Zbog javnog istupanja na ovu temu optužili su vas mnogi da je reč o političkom sukobu sa pomenutim sudijom.
– Posebno mi je zasmetalo što je klasičan primer kršenja zakona prebačen na neki politički teren bez ikakvih osnova. Mislim da je Srbiji postalo normalno da se svaka osuda grubog kršenja zakona, pogotovo u ovako osetljivim temama, jednostavno opravdava time da je neko politički maltretiran. Ne interesuje me ko je sudija. U Srbiji je sve politika. Slobodan si da pričaš onoliko dok tvoja reč ne šteti nekoj političkoj opciji. Nikad nisam pominjao bilo koju političku opciju, niti me to zanima. Kada mi u Srbiji dođemo do svesti da je najbitnija od svega bezbednost i sigurnost, kada se svi budemo borili da nam bude bolje, onda će i komentari poput mog biti shvaćeni kao kritika ne političke opcije, već sramne presude. Ona je isključivo i samo legalizovanje pedofilije. Problem društva je što se tu traži nekakav politički sukob, a ne vidi se problem.
Javnost je šokiralo i vršnjačko nasilje u školi u Barajevu. Gde kao društvo grešimo pa dolazi do takvog ponašanja dece?
– Ključ je u nama odraslima. Ako govorimo o tome zašto nam se deca ponašaju na određene načine, bilo da govorimo o slučaju u Barajevu ili o sličnim događajima koji isplivavaju svakog dana, treba da se zapitamo kako se mi odrasli ponašamo i kakav smo uzor. Danas čak i kroz društvene mreže, pa i kroz medije gledamo različite oblike nasilja. Kako onda možemo da očekujemo da nam deca budu bolja? Dok se mi odrasli ne promenimo, dok ne promenimo svest, dok deci ne ukažemo šta su prave vrednosti, ne možemo da očekujemo od njih da budu bolja.
Granice ne postoje
Kada se o vršnjačkom zlostavljvanju progovori, uglavnom je to onda kada dođe do fizičkog nasilja. A koliko je verbalno opasno?
– Veoma je tanka linija između toga šta je gore – verbalno ili fizičko nasilje. Neka deca lakše će podneti fizičko maltretiranje od psihičkog poput vređanja i slično. Mi smo u velikom procepu u vaspitavanju i moramo neke stvari hitno da menjamo. Takođe, deca su od svih silnih prava koja su dobila smetnula s uma da imaju i neke obaveze. Moraju se postaviti granice, a njih trenutno nema. Možemo videti nastavnike u školama, direktore, koji nemaju nikakva prava i koja trpe uvrede roditelja i đaka. Deca, koja zlostavljaju drugu decu, nemaju granice ispred sebe, a mi ih kao društvo nismo postavili.
Jureći novac, gubimo decu
Godišnje oko 250.000 mladih i dece u svetu izvrši samoubistvo. Koji su uzroci?
– To je gorući problem i u našem društvu. Iz razgovora sa roditeljima dece koja su izvršila samoubistvo, saznajem da su to mališani koji su često trpeli veliko nasilje, da li u školi ili negde drugde, a nije reagovano na pravi način. Kada govorimo i o ovoj devojčici od 13 godina koja je tema poslednjih dana, ona je mlada stupila u brak i naterana na seksualni odnos. Ona je majka, a tada se mnoge okolnosti života menjaju. Da li će se ta devojčica zapitati nekada i reći samoj sebi da ona to nije zaslužila.
Možda će to biti upravo neki okidač koji će je odvesti u suicid. Takođe, imamo i problem sa nasiljem na internetu. Tu deca koriste neopreznost svojih roditelja, vređaju, sami sebe povređuju često, kako bi skrenuli pažnju. Mi smo svi okrenuti borbi za egzistenciju, ne gledamo oko sebe i ne primećujemo da nam deca pate. Imamo želju da živimo bolje, zaradimo veći novac i u toj trci gubimo svoju decu. Kada se kod mališana desi neka promena, mi to zbog svog svojih prioriteta i ne primetimo, pa deca izlaze vide u samoubistvu.
