Kajl Skot, ambasador SAD u Srbiji, ocenjuje u intervjuu za „Vesti“ da su srpsko-američki odnosi dugi 140 godina i da Amerika nije neprijatelj Srbima, kao i da je rešenje pitanja Kosova isključivo u dogovoru lidera iz Prištine i Beograda. Ovog vikenda se obeležava 75 godina od najveće operacije spasavanja savezničkih pilota tokom Drugog svetskog rata u Pranjanima.
– Mislim da je taj događaj važan znak da američko i srpsko savezništvo traje mnogo više godina nego problemi i nerazumevanje.
Čija je greška što su se ta istorijska fakta do sada zanemarivala?
– I jedna i druga strana su krive za to, ali ponosan sam na to što smo ipak u prilici da radimo na tome da se sećamo i tog događaja, ali i drugih činjenica koje nas povezuju i u Drugom svetskom ratu, ali i kada smo bili saveznici u Prvom svetskom ratu, baš kao i tokom perioda komunizma kada Amerika nije zaboravila narod s ovih prostora i takođe ga je pomagala. Sve su to koraci u našoj istoriji i pravi primeri za sve one koji smatraju da su 1999. zapravo alfa i omega naših odnosa. To je velika greška. Prisetimo se samo neprijateljstva Nemačke i Francuske, a da su ove zemlje veoma brzo ušle zajedno u Evropsku zajednicu. Sličan primer možemo da izvučemo i iz odnosa SAD i Japana, ali i mnogih drugih zemalja u svetu. To treba da shvate i narodi sa Balkana i da više ne gledaju u prošlost, već isključivo u budućnost.
Za Amerikance je i dalje bolna prošlost od pre 18 godina. Pre nekoliko dana je obeležena godišnjica napada od 11. septembra?
– Osećanja su još sveža. Svi smo svesni da nas je taj događaj zapravo probudio i podsetio da borba protiv terorizma nije nešto što se odigrava isključivo u nekim egzotičnim zemljama, već i na na našem pragu. Nažalost, u to su se kasnije uverili i građani Pariza, Londona, Madrida, Brisela… Moramo biti svesni te opasnosti i učiniti sve da sprečimo ovakve događaje, ali to ne znači da treba da živimo u tom trenutku. Moramo ići napred i Amerikanci svakog 11. septembra to i rade. Oni se sete svih 3.000 žrtava, ali ne pokušavaju da žive ni od mržnje ni od inata, već pokušavaju da sa svojim prijateljima u svetu, uključujući i Evropu i Srbiju, izgrade bolji svet i suoče se sa novim izazovima.
To važi i za prostor Balkana?
– Narodi regiona moraju da pronađu način da izgrade nove odnose prijateljstva. Uostalom, kada su predstavnici bivše Jugoslavije zajedno, ono što sam primetio je da se tada svi dobro slažu. Problem nastane kada se razdvoje, tada svako počne da se vraća u istoriju i počnu prebacivanja. Stav SAD je da je pomirenje u regionu najvažniji zadatak i posao lidera koji moraju da imaju viziju da se izgrade novi odnosi sa susedima. Uveren sam da će u tome pomoći i evropske integracije. Mađarskoj je upravo tako pošlo za rukom da reši nacionalne probleme sa Rumunijom, Slovačkom, Češkom. Uveren sam da je to budućnost ovog regiona.
Za Srbiju je ključno rešenje pitanja Kosova. U kojoj fazi su ti pregovori?
– Nažalost, ti pregovori su bez pomaka poslednjih godinu dana zbog uvedenih taksi, a sada i zbog izbora na Kosovu. To je žalosno. Potrebno je iznaći načina da obe strane krenu napred i da pregovaraju. Zbog toga će Amerika podržati sledeću vladu Kosova kako bi započeli razgovori, jer obe strane moraju da se sastanu i nađu teška rešenja koja neće biti laka ni Srbima ni Albancima. Ali, mora se postići neko rešenje kako bi se živelo zajedno. Nije realno očekivati da Srbija vrati Kosovo, a da na njemu ne žive Albanci, a činjenica je da 95 odsto žitelja Kosova ne želi da bude u sastavu Srbije. Činjenica je i da Srbi ne žele da 25 posto njenog stanovništva budu Albanci. To su činjenice.
Ipak, da li je izvodljivo i pod kojim uslovom da Amerika preispita svoje priznanje Kosova?
– Sumnjam da će se to desiti. Mi podržavamo nezavisnost i suverenitet Kosova i mislim da je to nepovratan proces. Srbi to i dalje ne prihvataju, ali na kraju mora doći do normalizacije odnosa jer je to u interesu obe strane.
Pominje se i više mogućih scenarija: od razmene teritorija do „zamrznutog konflikta“. Šta je najbolja opcija?
– Najbolje bi bilo da Amerika ne preporučuje dvema stranama šta je najbolje, već da Srbi i Albanci nađu svoje rešenje.
Sve su glasnija insistiranja da upravo SAD preuzmu ključnu ulogu?
– Amerika i dalje podržava vođstvo Evropske unije koja je uključena u pregovore, ali činjenica je da ni Evropa to ne može da reši. Pitanje Kosova mogu da reše samo lideri Kosova i Srbije i jedini način za to je da se vrate u pregovore.
Uz malu pomoć Amerike?
– Mi ćemo biti tu da pomognemo koliko možemo, da sugerišemo, ali to je sve.
Odlazeći ste ambasador u Srbiji. Šta ćete poneti odavde?
– Gostoprimstvo srpskog naroda. U diplomatiji sam 40 godina i prirodno je da čovek u svakoj zemlji ostavi deo svog srca. Posle svega, drago mi je što sam se obogatio prijateljstvom i gostoprimstvom srpskog naroda. Jer u četiri oka Srbi su toliko prijatni, toliko veseli, toliko vole da pokažu najbolje od sebe.
Da li ćete se po završetku diplomatske karijere u Srbiju vratiti poput nekih svojih prethodnika da pokrenete biznis?
– Svakako ću se vraćati na odmor i kako bih se družio sa prijateljima u Srbiji, ali nemam nikakvih planova za biznis. Mislim da sam posle 40 godina zaslužio penziju i malo odmora.
Spotovi kao počast
Oduševili ste Srbe serijom spotova o značajnim Srbima u svetu i SAD. Kako je nastala ideja?
– Veoma sam ponosan na to što smo uradili jer smo želeli da odamo počast Srbiji za sve ono što je dala svetu. Želeli smo da podsetimo da srpsko-američko prijateljstvo traje generacijama i da Amerika ne mora da se predstavlja kao neprijatelj Srbije, neko ko hoće najgore vašem narodu, već upravo suprotno. Želimo najbolje za Srbiju i za srpski narod.
Jezik naučio u Zagrebu
Kako ste tako dobro naučili srpski jezik?
– Kao mladi diplomata 1981. godine sam služio u bivšoj Jugoslaviji. Tada sam imao samo 23 godine i bio sam u našem konzulatu u Zagrebu. I dalje učim srpskim, ali mnogo važnije mi je što sam još tada našao devojku svog života koja je od tada i moja supruga.
