Ugledni berlinski dnevnik „Tagesšpigel“ piše o pristupanju Srbije Evroazijskoj uniji i kritikama koje se povodom toga čuju iz Brisela. List to ocenjuje nastavkom „balansiranja na žici između istoka i zapada“, piše Dojče vele.
„To je tek početak“, prenosi „Tagesšpigel“ reči ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocana-Harčenka koji je krajem avgusta najavio da će Srbija u oktobru potpisati sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Nada Srbije je da će 99,5 odsto svojih proizvoda moći da plasira bez carina na tržište od 182 miliona ljudi koje čine Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan i Kirgistan.
„Srbija ne samo politički već i ekonomski pokušava da balansira na žici između istoka i zapada“, piše „Tagesšpigel“ koji se posebno čita u političkom Berlinu. „Ali, srpsko artističko jahanje na dva konja nikako ne nailazi na oduševljenje u Briselu. Naprotiv: među partnerima iz EU intenzivno očijukanje Beograda sa Moskvom žanje kritike.“
Tako su briselski emisari poput Dejvida Mekalistera, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, podsetili da danom ulaska u EU Srbija mora da napusti druge sporazume poput tog sa Evroazijskom unijom. Još je jasniji bio slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak koji je rekao da ovaj korak ne doprinosi putu u EU.
Tagesšpigel prenosi pisanje beogradskog Blica prema kojem je u poslednje tri godine usklađenost spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU pala sa 67 na 54 odsto. Sporazum sa Evroazijskom unijom će još oboriti taj procenat.
„Zvanično su sveprisutni predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova nacionalističko-populistička Vlada privrženi približavanju EU“, piše dalje berlinski list. „Ali jedan od razloga što Beograd i otvoreno evroskeptična provladina štampa traže bliskost sa Rusijom, ali i Pekingom, jeste diplomatska zaštita Moskve u trajnoj borbi za Kosovo koje Srbija ne priznaje.“
List komentariše reči Ivice Dačića da Srbija još nije blizu ulasku u EU. „Zbilja se Srbija mučno probija kroz pristupni maraton. Sada više niko ni u Briselu ni u Beogradu ne govori o 2025. godini kao ciljnom terminu za ulazak u EU.“
„Čak se i srpski ekonomisti pitaju da li su navodne prednosti ulaska u Evroazijsku uniju veće od političke štete u odnosima sa EU. Jer iako Srbija već sada ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom za 95 odsto svojih izvoznih proizvoda, spoljna trgovina sa istočnim partnerima ostaje skromna“, konstatuje „Tagesšpigel“.
Trgovinska razmena sa zemljama EU čini 63,2 odsto srpske razmene, dok sa pet zemalja Evroazijske unije taj postotak iznosi tek 7,5. „Još uvek Srbija izvozi prilično više svojih dobara u susednu Bosnu i Hercegovinu (7,4 odsto) nego u često mistifikovanu bratsku Rusiju (5,2 odsto).“
