Susret srpskog predsednika Aleksandra Vučića i pape Franje u Vatikanu potvrda je da Sveta stolica ne menja stav u pogledu samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije (KiM), ocenjuje nekadašnji srpski i jugoslovenski diplomata Zoran Milivojević.
„To je politički izuzetno važno, imajući u vidu uticaj Vatikana u globalnim razmerama. Drugo, to je važno sada, kada je kosovsko pitanje dobilo na značaju i postalo deo nekih globalnih razmatranja i angažovanja Vašingtona na direktniji način“, kaže on.
Potvrda vatikanskog stava svakako će doprineti daljem osnaživanju Srbije u narednom periodu kada se govori o rešavanju kosovskog pitanja.
„Mislim da je pozicija Vatikana inspirisana, pre svega, geostrateškim i geopolitičkim ciljevima Rimokatoličke crkve u celini. Imajmo u vidu činjenicu da Vatikan nije zadovoljan položajem katolika na KiM, nije zadovoljan ekspanzijom ekstremnog islamskog faktora i da njemu geopolitički ne odgovara bilo kakva afirmacija islamizma na tim prostorima“, smatra Milivojević.
Vatikan takođe neće da dovodi u pitanje svoje odnose sa pravoslavnom crkvom i imajući u vidu papinu politiku otvaranja strateškog dijaloga sa pravoslavnom crkvom, suština ovakvog pristupa Svete stolice generalno je u zaštiti hrišćanstva, dodaje naš sagovornik.
Trebalo bi očekivati da će, u skladu sa stavovima Vatikana, biti osnažena nastojanja Srbije da zaštiti svoje državne i interese Srpske pravoslavne crkve na KiM, uključujući i kulturno-istorijsko nasleđe.
Kada govori o eventualnoj pomoći Vatikana u srpsko-hrvatskom dijalogu, Milivojević napominje da Rimokatolička crkva ne menja stav prema pitanju kanonizacije Alojzija Stepinca, kontroverznog zagrebačkog nadbiskupa i kardinala iz vremena NDH.
„Pitanje kanonizacije nije na dnevnom redu, dakle, ostaje onako kako je i ranije bilo — ako nema saglasnosti SPC i ako po tom pitanju nema saglasnosti na nekom širem nivou, onda do toga očigledno neće ni doći. Papa Franja ima u vidu da bi to dovelo u pitanje i odnose sa pravoslavnom crkvom uopšte, jer treba znati da iza stava SPC stoji Ruska pravoslavna crkva i da bi to sasvim sigurno uticalo na dalje odnose, a Vatikan nema razloge da zbog jednog slučaja, koji je inače i za njega sporan, rizikuje svoje strateške interese i nastojanja da sa pravoslavljem uspostavi dijalog u funkciji interesa hrišćanstva“, smatra Milivojević.
U političkom smislu, poznato je da Vatikan ne podržava radikalno ponašanje dela hrvatskog rimokatoličkog sveštenstva i neće podržavati takvu vrstu pristupa srpsko-hrvatskim odnosima.
Pitanje papine posete Srbiji povezano je i sa odnosom Vatikana prema Rimokatoličkoj crkvi u Hrvatskoj, slučajem Stepinac i svim onim što opterećuje odnose između Srbije i Hrvatske, a pre svega sa uticajem i učešćem hrvatske katoličke crkve u Drugom svetskom ratu.
„Kada je reč o državnom nivou, papina poseta nije sporna, ali u duhovnom smislu to i dalje ostaje pitanje o kojem treba da se izjasni SPC. Kada se otkloni ključna smetnja, a to je uloga Rimokatoličke crkve u Drugom svetskom ratu i odnos prema srpskom pitanju generalno, tada će se steći uslovi za realizaciju jedne takve posete“, naglašava Milivojević.
Pozdrav papi, koji je preko Vučića uputio srpski patrijarh Irinej, znak je da se stvari menjaju u pozitivnom pravcu i da se stvaraju uslovi da se stvari dovedu na nivo koji bi omogućio papinu posetu Srbiji, zaključuje sagovornik Sputnjika.
