Ako je suditi prema opisu posla Metjua Palmera, novopostavljenog američkog specijalnog izaslanika za Balkan, može se očekivati da će na Srbiju biti vršen jači pritisak da se naša zemlja priključi NATO, što bi moglo da ima teške posledice po srpske nacionalne interese, piše Sputnjik.
Kada se pomene američki specijalni izaslanik za Balkan, prvo se pomisli na čoveka koji je nekada obavljao tu funkciju, američkog diplomatu Ričarda Holbruka. Tako je i danas, kada je za novog američkog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan postavljen Metju Palmer, diplomata sa iskustvom sa ovih prostora (službovao je u Sarajevu), koji je istovremeno i pomoćnik američkog državnog sekretara za poslove Evrope i Evroazije.
Prema rečima Milana Mišića, nekadašnjeg dopisnika lista „Politika“ iz Vašingtona, paralela sa Ričardom Holbrukom je primamljiva, premda između njega i Palmera ima suštinskih razlika.
– Ono što je neosporno, to je da je imenovanje specijalnog izaslanika dokaz povećanog interesovanja SAD za ovaj region. Ono što je pri tome zanimljivo je opis njegovog posla: nigde se poimence ne pominje Kosovo, nego je definicija znatno šira. Govori se o tome da će njegov zadatak biti i pospešivanje uključivanja Zapadnog Balkana u evroatlantske institucije – naglašava Mišić.
U takvoj definiciji Palmerovog posla Mišić vidi i skrivenu poruku za Srbiju.
– Iako je Metju Palmer do sada izjavljivao da SAD prihvataju srpsku neutralnost, ističući pri tom da je saradnja sa NATO maksimalna za jednu državu nečlanicu, ulazak Srbije u NATO ipak je, po mom uverenju, onaj poslovični slon u sobi, kad god se razgovara o prijemu Srbije u EU – kaže Mišić.
Palmerovo imenovanje za novog specijalnog predstavnika za Balkan, prema oceni istoričara Saše Adamovića, nije dobra vest. On ga ne upoređuje sa Holbrukom, već sa Brajanom Hojt Jiem, čija je uloga u poslednjim događajima na Balkanu, kako kaže, dobro poznata.
– Metju Palmer je, a to vidim iz njegovog prethodnog rada, čovek koji ideološki pripada onome što zovemo „američka duboka država“ i njegovo imenovanje znači da Donald Tramp još ne može da izađe na kraj sa najjačim uporištem „duboke države“ u Stejt departmentu. To nije uspeo ni Reks Tilerson, a ni Majk Pompeo, bez obzira koliko je na ličnom planu lojalan predsedniku Trampu i njegovoj spoljnopolitičkoj agendi – kaže Adamović.
– Ako je u Palmerovom opisu posla da svojim radom vrši pritisak na Srbiju oko evroatlantskih integracija, to u prevodu znači da će se od Srbije i dalje tražiti da prizna nezavisnost Kosova i Metohije – dodaje on.
Štaviše, evroatlantski put Srbije znači i da bi na Srbiju bio vršen pritisak da prizna unitarizaciju BiH, odnosno ukidanje Republike Srpske, jer je ovaj bosanskohercegovački entitet, prema Adamovićevim rečima, na Zapadu shvaćen kao prepreka za ulazak BiH u NATO.
