Najava Slovenije da će graditi drugi blok nuklearke „Krško“ izazvala je buru u komšiluku, negoduju i Austrijanci i Italijani.
Mađarska već gradi dva nova reaktora blizu srpske granice, a Bugarska pored izgradnje novog postrojenja za nuklerni otpad, priprema gradnju nove nuklearke na Dunavu. Zašto katastrofe u Černobilju i Fukušimi nisu zaustavile razvoj nuklearki i koliko smo bezbedni?
U svetu radi 450 nuklearki od čega je polovina u Evropi, a gradi se još 60 novih reaktora.
Stručnjaci nisu iznenađeni ekspanzijom nuklearne energije jer su prirodni resursi uglja, gasa i nafte ograničeni, a obnovljiva energija vetra i sunca je nepredvidiva.
– Sada se prelazi na električne automobile. Ta dodatna energija koja treba da zameni naftu, treba od nekud da dođe. Izvori su ipak ograničeni – objašnjava sekretar Srpskog komiteta u Svetskom savetu za energiju dr Miodrag Mesarović.
Naučni savetnik Instituta Vinča dr Ilija Plećaš kaže da jedino nuklearna energija može da nadoknadi nedostatke.
– Neću da budem ‘katastrofičan’, ali u narednih 200 do 300 godina, one zemlje koje ne budu razmišljale o svojoj nuklearnoj energiji ili mogućnosti da uvezu tuđu, vratiće se u kameno doba – naglašava Plećaš.
Nuklearna energija se ubrzano razvija
Činjenica je da se i pored najava, zemlje sporo odriču starih nuklearki, koje su bile programirane da rade tridesetak godina.
– Sada se rok produžava na 60 godina. Pretpostavlja se da će sve one koje su izgrađene imati dug penzijski staž, odnosno radni staž do penzije – kaže sekretar Srpskog komiteta u Svetskom savetu za energiju dr Miodrag Mesarović.
Nuklearna tehnologija se ubrzano razvija. Pojavili su se i prvi plutajući nuklearni reaktori, a naučnici tvrde da su nove generacije nuklearki bezbednije jer mogu da izdrže najjače zemljotrese, cunamije ili udare aviona.
– Reaktori mogu da izdrže 72 sata da ne budu oštećeni jer je to dovoljno vreme da se obezbedi odvođenje toplote sa reaktora kako ne bi došllo do uticaja na životnu sredinu – ističe dr Đorđe Lazarević iz „Nuklearnih objekata Srbije“.
Srbija okružena nuklearnim reaktorima
Srbija nema nuklearku ali preduzima mere zaštite jer je u okruženju desetak reaktora udaljenih od 60 do 400 kilometra.
– Posle Černobilja, donesen je zakon o moratorijumu koji je zabranio gradnju nuklearnih elektrana. Međutim, taj zakon je doneo puno loših stvari. Naši mladi ljudi na srpskim univerzitetima 30 godina ne izučavaju nuklearne tehnologije – kaže dr Ilija Plećaš.
Simuliranjem akcidenata Međunarodna agencija za atomsku energiju radi stalne provere sigurnosti nuklearki u svetu. U te vežbe uključena je i Srbija.
– To što je nuklerana elektrana u drugoj zemlji ne znači da naša zemlja nije ugrožena. U Srbiji postoji sistem za ranu najavu akcidenta i deo smo mreže koju je uspostavila Međunarodna agencija za atomsku enrgiju, pa i Evropska unija – ističe dr Đorđe Lazarević.
