„Zapadu dosad nije smetalo što na čelnim pozicijama sede bivši pripadnici tzv. OVK, a sada im je odjednom stalo da na čelu neke agencije bude neko ko nema veze sa ovom organizacijom“, kaže za Sputnjik politički analitičar Branko Radun.
Odbor kosovske Agencije za poređenje i verifikaciju imovine ostao je bez još jednog člana. Naime, posle odluke britanskog ambasadora da se povuče iz te agencije zbog imenovanja na mesto predsednika Nasera Šalje, bivšeg komandanta nekadašnje OVK, to je učinio i američki ambasador Filip Kosnet.
Jedini problem je što oni, bar javno, nisu to uradili iz razloga što je Šalja potencijalni putnik za Hag, već su kao obrazloženje naveli da je – nekvalifikovan za tu poziciju.
Pet meseci ranije, odlazeći britanski ambasador Rori O’Konel dao je ostavku na mesto predsednika odbora Agencije, takođe zbog Šalje, uz objašnjenje da je kosovska skupština imenovala kandidata koji ne ispunjava kriterijume za ovu poziciju.
U isto vreme, Šalja im je poručio da „nema nameru da daje ostavku“, jer su ga na tu poziciju izglasali poslanici Skupštine Kosova. Idikativno je i to da su se tek posle više meseci od Šaljinog izbora Amerikanci i Britanci zabrinuli zbog njegove nekompetentnosti.
Zašto međunarodni predstavnici jasno ne kažu da im smeta činjenica da je on bivši pripadnik OVK, već traže izgovore? Da li je ovde u pitanju licemerje ili njihov pokušaj da se „nezvanično“ distanciraju od OVK?
Radun kaže da u celoj ovoj situaciji ima i jednog i drugog.
– Politika velikih sila nikada nije transparentna u smislu da će navesti prave razloge za neke svoje odluke. Oni ih zbog svojih razloga obično maskiraju nekim drugim argumentima, tako da ni ovo nije nešto zbog čega bi trebalo da se čudimo. Bilo je mnogo ozbiljnijih i većih primera tih njihovih dvostrukih standarda – navodi Radun.
Ono što je Radunu „zapalo za oko“ jeste da su ovakvi slučajevi distanciranja učestali otkad je proradio Sud za zločine OVK.
– Zanimljivo je da im dosad ljudi iz OVK nisu smetali, bez obzira na kojoj su funkciji. Ali čini se da sada to počinje da im smeta, mada opet nedovoljno da otvoreno kažu: ‘Smetaju, jer su bili komandanti OVK i što možda imaju ruke uprljane krvlju’. ANaravno, ne očekujemo da će se sad tu desiti neka velika pravda u korist Srba, ali je jasno da postoji određeni pritisak i namera iz Londona i Vašingtona da se „zamene“ politički čelnici iz bivše OVK nekim novim snagama koje nisu kompromitovane – ocenjuje Radun.
Ko je Naser Šalja
Naser Šalja je bio optužen za ratne zločine u predmetu Klečka, zajedno sa zamenikom premijera u ostavci Fatmirom Ljimajem.
U Klečkoj je se desio masakr, masovno ubistvo 22 civila srpske nacionalnosti tokom jula 1998. Njih je OVK kidnapovala, streljala, a potom spalila. To je bio jedan od najtežih zločina koje je počinila OVK pre i tokom rata na KiM.
Pripadnici albanske terorističke OVK su u toku 1997. i 1998. kidnapovali civile i pripadnike jugoslovenske vojske i srpske policije. U periodu od 17. do 22. jula 1998. pripadnici OVK su, tokom napada na selo Orahovac, kidnapovali i zarobili 43 civila srpske nacionalnosti, koje su sa još oko stotinu drugih zarobljenih iz okolnih mesta odveli prema Mališevu, a kasnije u Klečku, gde je bila jedna od baza OVK.
