Ako najjači politički lider u regionu – predsednik Srbije Aleksandar Vučić – iskaže jasno i nedvosmisleno privrženost svoje zemlje Zapadu, odnosno EU i SAD, onda bi ta njegova posvećenost imala ogroman, pozitivan efekat po BiH i Kosovo, smatra profesor Univerziteta Džon Hopkins, Edvard Džozef.
On je u intervjuu radiju Slobodna Evropa ocenio da je „smešno da Vučić koji ima tako moćnu poziciju ne može da reši problem Kosova“ i dodao da je on u prilici da povuče takav istorijski i strateški potez.
„U tom slučaju, ostao bi upamćen u srpskoj istoriji kao odlučni vođa. Vučić ima priliku da izdejstvuje rešenje za Srbe, kojim bi sačuvali svoje dostojanstvo i trajnu vezu sa Kosovom i, istovremeno, to bi osnažilo BiH. To može da učini ako želi. Međutim, ukoliko želi da nastavi da igra i na kartu Zapada i Rusije, Srbija će i dalje trpeti zbog te politike jalove dvosmislenosti“, rekao je Džozef.
Prema njegovim rečima, Vašington i evropske prestonice žele da pomognu Beogradu i Prištini da pronađu rešenje, ali ono koje će voditi stabilnosti.
Upitan da li bi eventualni dolazak savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona mogao da pomogne izlasku iz ćorsokaka, Džozef kaže da ne zna koliko je njegov dolazak realan ali kaže da je Boltonova podrša ideji razmene teritorija opasan scenario kojim se ne bi rešio spor u odnosima Beograda i Prištine.
„Naprotiv, zakomplikovao bi situaciju, gotovo bi sigurno okončao prisustvo Srba na jugu Kosova, ugrozio bi status Dečana, Gračanice i drugih značajnih srpskih zadužbina. Time bi se odmah otvorila šira regionalna pitanja, kao što su status Sandžaka i Republike Srpske“, rekao je Džozef ističući da u američkoj administraciji postoje različiti stavovi i da Stejt department naglašava da bilo koje rešenje za KiM treba da vodi računa o regionalnoj stabilnosti.
Govoreći o izborima na KiM on kaže da će oni biti delimično i referendum o pojedinim opcijama za rešenje, poput razmene teritorija.
„Srbija je u drugačijoj situaciji jer je pozicija predsednika Aleksandra Vučića veoma jaka. Suočava se sa slabijom pozicijom čak nego Slobodan Milošević na vrhuncu moći. Kontroliše vladu, ima ogroman uticaj na medije, uživa podršku Rusije. Dakle, ima veoma snažnu poziciju koja mu omogućava postizanje sporazuma o Kosovu“, smatra Džozef.
Kada se radi o bivšem premijeru privremenih institucija u Prištini Ramušu Haradinaju Džozef kaže da je njegova politička budućnost sada u rukama Suda u Hagu i da se on najpre suočava sa pravnim pitanjima, pre nego što se usredsredi na politička.
„Moramo da vidimo kako će se sudski proces odvijati. Nije mala stvar podneti ostavku na premijersku poziciju i biti ispitivan“, smatra Džozef.
Govoreći o taksama koje je Priština uvela na robu iz Srbije, on kaže da su oko tog pitanja postojale nesuglasice između Prištine i SAD koje su tražile njihovo ukidanje.
„U tom smislu i prelazna vlada privremeno može da suspenduje carine pod određenim uslovima, uključujući spremnost Beograda da doprinese pozitivnom razvoju i uspehu dijaloga“, rekao je Džozef.
Upitan da prokomentariše utisak da lideri Srbije prećutno doživljavaju Republiku Srpsku kao neku vrstu kompenzacije za Kosovo, Džozef kaže da treba da se prestane da se govori o tome i da se radi na afirmaciji prava Srba i njihovoj permanentnoj vezi sa Kosovom.
„Dakle, treba osigurati dostojanstvene i snažne veze Srbije sa celim Kosovom, naročito na jugu gde se nalazi njena najznačajnija verska i kulturna baština i žive Srbi.
„Zato treba osigurati suverenitet tim srpskim verskim središtima, što bi bio snažan signal tamošnjim Srbima da ostanu i grade svoju budućnost. Takođe, da koriste ostale zaštitne mehanizme za očuvanje svojih interesa“, smatra Džozef.
