Pitanje Kosova i Metohije ne može da se reši jednostranim potezima već dogovorom Beograda i Prištine, a taj dogovor mora da podrazumeva kompromis, ključna je poruka predsednika Francuske Emanuela Makrona tokom posete Srbiji, prema oceni predsednika skupštinskog Odbora za KiM Milovana Drecuna.
Drecun je u izjavi za Tanjug rekao da je pitanje KiM bilo najvažniji deo razgovora predsednika Franucske i Srbije u kojem su, kaže, i Vučić i Makron jasno izneli svoje stavove o tom problemu.
– Veoma je značajna poruka Makrona da je Francuska čvrsta u stanovištu da stvari ne mogu da se vrate na stanje pre 1999.godine, da kosovsko pitanje može da se reši samo dogovorom Beograda i Prištine i da taj dogovor mora da podrazumeva kompromis – kaže Drecun.
Smatra da Srbija može da bude veoma zadovoljna posetom francuskog predsednika koji, kako je primetio, želi da preko Srbije započne „novi vektor liderstva“ u spoljnoj politici Francuske, upravo na Balkanu koji je bitan i za stabilnost same EU.
Na pitanje koliki je stvarni uticaj Makrona u pogledu rešavanja kosovskog pitanja, a koji je u Beogradu poručio da je postizanje rešenja za KiM test za kredibilitet Evrope i njenu sposobnost da dovede do sporazuma između nacija, Drecun je ocenio da se Makronova vizija EU i Evrope koja je, kako kaže, napredna i oslobođena stega i stereotipa, uklapa u ono što želi i Srbija.
– A to je da EU zauzme svoje mesto na globalnoj sceni kao samostalan pol moći, o čemu je i Makron govorio, i da se time kapacitet Unije za rešavanje ključnih problema na evropskom kontinentu značajno poveća – ukazao je Drecun.
Prema njegovim rečima, treba očekivati da će Francuska upravo preko rešavanja kosovskog problema pokušati da implementira novu viziju EU i da će insistirati da Brisel dalje rukovodi nastavkom dijaloga između Beograda i Prištine i da se EU mnogo više angažuje na tom planu.
Drecun je uveren da će Makron i lično i preko EU insistirati da presudna uloga u rešavanju kosovskog problema bude na Briselu i da se Evropa preko tog pitanja pozicionira u svetu na mesto koje joj po kapacitetima i pripada.
– Makron će moći najviše preko EU, ali i na bilateralnom planu, da utiče na rešavanje kosovskog problema – kaže Drecun i ističe da ne treba zaboraviti da je Francuska stalna članica Saveta bezbednosti UN i da bi, ako bude postignuto, rešenje za KiM moralo da bude verifikovano u UN.
Upitan koliko će Makron moći da računa na podršku Angele Merkel oko KiM, Drecun ukazuje da je evidentno da se izgrađuje strateško partnerstvo između Francuske i Nemačke unutar EU, ali i da Francuska i Nemačka različito gledaju na neka od ključnih pitanja kao što je i KiM.
Podseća da Nemačka ima veoma tvrd stav i da ne želi da prihvati nikakve razgovore o statusu KiM insistirajući da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova u postojećim granicama, dok s druge strane, Makron čvrsto stoji na stanovištu da je neophodno kompromisno rešenje.
– To je dobro jer, ako Nemačka nastavi da insistira na tako konzervativnom stavu u rešavanju kosovskog problema, Francuska će biti kontra teg. Makronov stav o KiM je jako bitan i može da u određenoj meri amortizuje nemački stav koji Srbiji ne ide u prilog – smatra Drecun.
Dodaje da treba imati u vidu da Merkel postepeno silazi sa političke scene i da treba videti kako će se ponašati njeni naslednici, dok je Makron, ističe Drecun, lider pred kojim je politička karijera na međunarodnoj sceni.
Upitan kojim spoljnim silama ne odgovora postizanje sporazuma o KiM, o čemu je govorio Makron u obraćanju medijima, Drecun pretpostavlja da je šef francuske države ciljao na Rusiju sa kojom je, kako kaže, ceo Zapad u geopolitičkom sučeljavanju i politiku Rusije tumači kao destabilizijuću, posebno na Balkanu.
– Verovatno je i mislio na neke druge zemlje, možda i na Tursku, ali trebalo je da bude precizniji jer ovako možemo samo da spekulišemo – naveo je Drecun.
Ocenio je da je posetom francuskog predsednika Srbiji, predsednik Vučić povukao važan geopolitički potez koji će u narednom periodu umnogome kreirati budućnost same Srbije i poboljšati njen položaj na međunarodnom planu.
– Nema dileme da ova poseta može da označi jednu veliku geopolitičku prekretnicu u poboljšanju položaja Srbije – smatra Drecun i dodaje da je poseta Makrona bila prepuna istorije i emocija, ali okrenuta ka budućnosti i izgradnji novog i dinamičnog strateškog partnerstva između Srbije i Francuske.
Prema njegovim rečima, napravljen je izuzetan napredak u razvoju bilateralnih političkih odnosa dve zemlje i otvoren značajan prostor za ekonomsku saradnju, posebno u oblasti naoružanja.
Kada je u pitanju evropski put Srbije, Makron je, ocenjuje Drecun bio veoma jasan u stavu da region Balkana treba da bude integrisan u EU, ali i da Unija treba da bude reorganizovana kako bi njeno širenje bilo efikasnije i plodotvornije.
– Nije govorio o datumima, ali je podstakao Srbiju da nastavi sa reformama da bi se što pre približila i izjednačila sa zemljama EU i da bi u jednom trenutku, kada za to dođe vreme, mogla da postane njena članica – rekao je Drecun.
