Predsednik Francuske Emanuel Makron je posetom Srbiji pokazao da želi da bude garant evropskog uticaja u tom regionu, koji je predmet želja Rusije i Kine, piše ugledni pariski dnevnik „Mond“.
Prenoseći atmosferu tokom Makronove posete Beogradu, list navodi da je srpska prestonica bila okićena bojama Francuske – plavom, belom i crvenom.
Opisujući atmosferu tokom obraćanja Makrona i Vučića na Kalemegdanu ispred Spomenika zahvalnosti Francuskoj, list podseća da je bronzanu statuu žene, simbol slobode, 1930. godine izvajao Ivan Meštrović, učenik čuvenog francuskog vajara Ogista Rodena.
Kako dodaje Mond, na spomeniku, koji simbolizuje francusko-srpsko prijateljstvo „zapečaćeno krvlju“ tokom rata 1914-1918, ispisana je jednostavna rečenica „Volimo Francusku kao što je ona volela nas“.
Statua, koja je „degradirana svakim usponom francusko-srpskih tenzija“, obnovljena je kako bi se proslavio povratak povezanosti dva naroda posetom Makrona Beogradu 15. i 16. jula.
Francuski predsednik je čitao govor na srpskom tokom minuta, nakon čega je rekao da je to „gest kako bi se pokazalo da je poruka upisana na spomeniku još uvek istinita, sto godina kasnije“.
Francuski predsednik imao je zadatak i da učini da se zaboravi, kako piše „Mond“, „užasni protokolarni gaf“ Jelisejske palate tokom obeležavanja stogodišnjice kraja Prvog svetskog rata u Parizu, kada je predsedniku Srbije određeno da sedi u pozadini, dok je u prvom redu predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači „ustoličen“ pored Angele Merkel, Vladimira Putina i Donalda Trampa.
Pogrešan korak Pariza ceo srpski narod je doživeo kao „užasno poniženje“, navodi „Mond“.
List konstatuje i da se tokom dvodnevne posete Srbiji Makron nije susreo sa predstavncima opozicije.
