Između otkrivanja table na aerodromu Nikola Tesla i obraćanja građanima zajedno sa svojim domaćinom Aleksandrom Vučićem kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj šef francuske države Emanuel Makron, koji sutra dolazi u dvodnevnu posetu Srbiji, imaće i niz zvaničnih sastanaka, iz kojih je teško pročitati šta će doneti u svom “diplomatskom koferu”.
Mnogo je različitih analiza i zaključaka, od toga da Makron dolazi da bi izvideo mogućnosti za obnavljanje dijaloga Beograda i Prištine, preko mišljenja da je njegova poseta deo težnji da Francuska ojača svoje prisustvo u regionu, do toga da je deo Makronove agende da se nametne kao lider Evropske unije.
U svakom slučaju, sigurno je da je poseta predsednika Francuske, prva od decembra 2001. godine i dolaska tadašnjeg predsednika Žaka Širaka, veliki događaj i da će za Srbiju biti važna i sa političkog, ekonomskog i kulturnog aspekta, kao i da će uticati i na jačanje bilateralnih odnosa dve zemlje, ali i povezivanje dva naroda.
Ne treba zaboraviti ni da je Francuska, pored Nemačke, vodeća zemlja Evropske unije, te da poseta njenog predsednika, posle toliko godina, pokazuje novo interesovanje za Zapadni Balkan i, kako kaže ambasador te zemlje Federik Mondoloni, želju da se Srbiji pruži novi podstrek.
I iako javnosti nije poznato šta se nalazi u Makronovom “koferu”, izvesno je da će Kosovo biti na stolu, tim pre što je propao samit na tu temu, koji je 1. jula trebalo da bude održan u Parizu, na inicijativu Francuske i Nemačke.
Analitičari navode da je Makron veoma posvećen nastavku dijaloga Beograda i Prištine, bez obzira na to što je Francuska priznala nezavisnost Kosova i što, po tom pitanju, nema promena stava.
Ipak, Makron neće, kako to obično čine evropski lideri, posle Beograda posetiti Prištinu, što, između ostalog, ocenjuje se, pokazuje da se promenio njegov odnos prema Prištini, posebno nakon što su prištinske vlasti odbile da ukinu takse.
Međutim, da li će Makron doneti neku ponudu Srbiji ili će diplomatski poručiti da je na Beogradu i Prištini da postignu dogovor, a da EU posreduje, nije poznato.
Mediji prethodnih dana prenose da zvaničnom Parizu ne smeta eventualna razmena teritorija ili promena linije razgraničenja ukoliko se Beograd i Priština o tome dogovore i to prihvate svi u regionu, iako se Berlin plaši da bi u tom slučaju ponovo mogla da bude otvorena „Pandorina kutija nacionalizma“.
Još jedna važna tema koja će biti u fokusu su evropske integracije, s obzirom na činjenicu da je upravo Makron u više navrata davao pesimistične izjave kad je reč o proširenju, odnosno da je nekoliko puta poručio da ga neće biti dok se unija ne reformiše.
Analitičari navode da Makron politiku proširenja ostavlja po strani, ali da će u Beogradu podržati politiku reformi i politiku evropskog puta Srbije.
Novosti prenose navode iz Jelisejske palate da Makron dolazi s porukom da je Srbiji mesto u EU i da Francuska podržava evropske integracije naše zemlje, kao i da proces proširenja i unutrašnja reforma EU treba da teku paralelno.
Spekuliše se i da će Makron u Beograd doneti poruku da Francuska želi da obnovi svoje prisustvo u Srbiji i regionu, ali i francusko-srpsko prijateljstvo.
To je potvrdio i ambasador Francuske u Beogradu Federik Mondoloni, koji je rekao da Makronova poseta pokazuje novo interesovanje te zemlje za Zapadni Balkan i želju da bilateralnim odnosima sa Srbijom, kao prvim partnerom u regionu, daju novi podstrek.
Deo tog podstreka je i oko 20 sporazuma koji će biti potpisani u Beogradu, a koji se u najvećoj meri odnose na ekonomiju, ali i naoružanje i vojnu opremu, kulturu…
Makron u Srbiju dolazi ne samo sa političkim savetnicima, već i sa delegacijom privrednika pa se, osim oživljavanja političkog dijaloga, može očekivati i osnaživanje ekonomskih veza dve zemlje, čija robna razmena od 2013. raste po godišnjoj stopi većoj od sedam odsto.
U tom smislu, navode analitičari, moze se očekivati nekakvo konkretizovanje u vezi sa projektom metroa, kao i u vezi sa novim investicijama Francuske u srpsku infrastrukturu, energetiku i druge oblasti.
Od posete Emanuela Makrona očekuje se i da osnaži emocije koje postoje između dva naroda, što će se naročito ogledati u dočeku na Kalemegdanu i predviđenom obraćanju dvojice državnika.
