„Dve decenije nakon završetka ratnih sukoba na Kosovu, političko rešenje između Beograda i Prištine je i dalje nedostižno i teško frustrira situaciju u regionu“, ocenio je nemački diplomata i predsedavajući Minhenskom bezbednosnom konferencijom Volfgang Išinger i istovremeno upućuje na Dejtonski sporazum, kao „dobar primer vrste diplomatije koju bi trebalo primeniti na dijalog Beograda i Prištine“.
On je u autorskom tekstu „Plan puta za Balkan“ za briselski portal Politiko, napisao da Evropa ne može sebi više da priušti da čeka i da se nada da će se problem sam izdvojiti, jer, kako kaže, „nerešeni konflikt“ u srcu Evrope predstavlja neprihvatljiv geopolitički rizik, posebno u vremenu globalnih preokreta.
Uz ocenu da Beograd i Priština ne mogu da izađu sa „autohtonim rešenjem“ problema, kao što su učinile Grčka i sada Severna Makedonija prošle godine, Išinger navodi da bi Evropa trebalo da iznese plan koji, kako kaže, mora da bude propraćen odlučnošću.
Uz podsećanje da su okolnosti danas drugačije i da se ne radi se o okončanju rata, već o integraciji regiona u EU Išinger smatra da Unija, „iako treba da preuzme vodeću ulogu u pregovorima, takođe treba da se blisko koordinira sa drugim akterima, uključujući Vašington i Moskvu, koji imaju svoje strateške interese u regionu“.
„Evropa bi trebalo da insistira na iznošenju niza uslova. Kosovo se mora dogovoriti o interno koherentnoj pregovaračkoj poziciji i suspendovati jednostrane tarife koje je nametnula proizvodima iz Srbije i Bosne. Srbija, sa svoje strane, mora da zaustavi globalnu kampanju ‘de-priznavanja’ nezavisnosti Kosova i okonča svoje pokušaje da blokira ulazak regiona u međunarodne organizacije“, rekao je bivši nemački diplomata.
On smatra i da bi EU trebalo da uloži u vladavinu prava u regionu, kao i da bi države Zapadnog Balkana trebalo da preduzmu veće napore da se efikasnije bore protiv zarobljavanja država i kleptokratije u čemu bi trebalo i EU da im pomogne.
Ipak, Išinger kao možda najvažniju stvar ističe da bi EU i njene članice trebalo da pojačaju podršku civilnom društvu u regionu i zahtevaju transparentnost i odgovornost lokalnih lidera.
