Evropski lideri se u četvrtak i petak na samitu u Briselu neće mnogo baviti Zapadnim Balkanom. Srbija može da se nada otvaranju tek jednog novog poglavlja.
Šta to sve govori o politici proširenja? Da li ona još postoji, pita se Dojče vele.
O čemu će najviše pričati lideri država EU?
Ako je suditi po napisima u nemačkoj štampi, onda kao da ih jedino zanima podela glavnih fotelja: ko će biti novi predsednik Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Evropske banke… dogovor bi morao da se postigne do 2. jula kada parlament na prvom zasedanju novog saziva treba da odabere predsednika.
U pozadini je veliko trvenje Nemačke i Francuske čiji predsednik Emanuel Makron osporava bavarskom konzervativcu Mafredu Veberu da postane predsednik Evropske komisije iako je lista Narodne partije, čiji je bio kandidat, osvojila najviše mandata na nedavnim izborima. „Ili će i Nemačka i Francuska dobiti po jedno rukovodeće mesto ili će obe ostati praznih ruku“, citira list Handelsblat jednog visokog neimenovanog diplomatu.
Zapadni Balkan se takođe pominje, ali samo u smislu da ga neće biti na agendi i da tako Evropska unija krši data obećanja.
Koliko bi Srbija mogla da otvori pregovaračkih poglavlja?
Kako sada stvari stoje, jedno ili nijedno. Georgi Ćamba, ministar evropskih poslova Rumunije koja predsedava EU do kraja meseca, rekao je da će biti „barem jedno poglavlje“, ono broj 9 o finansijskim uslugama. Nakon pet godina pregovora otvoreno je tek 16 od 35 poglavlja, a samo dva su privremeno zatvorena. Zbog toga mnogi govore o „tempu puža“. Hrvatska je recimo kompletno završila pregovore za šest godina premda tada i sada ne važe isti uslovi i ista spremnost na proširenje EU.
Da li ima prostora da se odmah otvori još neko poglavlje?
Srbija je nedavno dobila kataklizmičan izveštaj o napretku Evropske komisije kada se radi o vladavini prava, slobodi medija i pravosuđa… to spada u dva kompleksna poglavlja 23 i 24, međutim u Beogradu su se nadali da bi uprkos tome moglo da bude otvoreno barem još poglavlje 4 o slobodi kretanja kapitala. To je rekla ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović gostujući na RT Vojvodine.
„Od 2014. godine i zvaničnog otvaranja pregovora, prvi put se osetila atmosfera, da kažem jednog po meni, tihog i za mene zabrinjavajućeg procesa veštačkog uravnotežavanja regiona, odnosno odnosa prema regionu“, rekla je Ministarka. To, kako ona smatra, znači da bi mnogima bolo oči ukoliko Srbija otvori više pregovaračkih poglavlja u situaciji dok Severna Makedonija i Albanija nemaju ni zeleno svetlo za početak pregovora.
Može li se reći da su kočnica i dalje pregovori sa Kosovom?
To se uvek može reći, a posebno sada, nakon dugog mrtvila u pregovorima. Prvog jula bi u Parizu Makron i Merkel trebalo da ponovo okupe predstavnike Beograda i Prištine uz nadu da će iz toga proizići nešto konkretno. Međutim, sama očekivanja su veoma udaljena – dok Srbija očekuje da se u Parizu pregovori pokrenu sa mrtve tačke tako što bi Priština ukinula drakonske carine na srpsku robu, kosovski političari žele nacrt obuhvatnog rešenja. Stvar deluje toliko beznadežno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić čak rekao da sastanka možda neće ni biti.
Da li će Skoplje i Tirana definitivno ostati praznih ruku?
Da, barem na samitu u Briselu u četvrtak i petak (20. i 21. jun). Makedonski premijer Zoran Zaev je prošle sedmice bio u Berlinu gde je stigao preteći ostavkom ukoliko zemlja ne počne pregovore u junu. Na ostavku je zaboravio valjda jer je ohrabren obećanjem Angele Merkel da će Nemačka dati zeleno svetlo u septembru ili oktobru.
Skoplje čini napore da se „raskine“ paket u kojem su Severna Makedonija i Albanija zajedno jer je protivljenje Francuske, Holandije ili nemačkih Demohrišćana jače upereno prema Albaniji. Holandski parlament je prošle sedmice izglasao rezoluciju kojom se eksplicitno protivi pregovorima sa Albanijom, a Severnu Makedoniju ne pominje. Tirani se prebacuje manjkava borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Kakvu to poruku šalje regionu?
Stavljanje Tirane i Skoplja na led nakon što je Evropska komisija izričito preporučila da se pregovori otvore je poruka u stilu: sve ste dobro uradili, ali nema veze. O tome je prošlog vikenda pisao novinar Andrea Ernst iz švajcarskog Noje cirher cajtunga, jedan od najboljih poznavalaca Balkana: „Više ne funkcioniše sistem razmene u kojem države kandidati trampe reforme i geopolitičko dobro vladanje u zamenu za integracione korake ka EU.“ Veliki broj analitičara ukazuje da EU time izigrava data obećanja i jača evroskepticizam u regionu.
Da li je to „zamor od proširenja“?
To je više strah od gubitka ostataka verodostojnosti kod vodećih evropskih političara koji su izloženi naletu desnice. Veruje se da Evropska komisija nije želela da objavi izveštaje o napretku uoči evropskih izbora jer bi preporuka da se počnu pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom dala vetar u leđa desnici.
Taj strah i dalje postoji i najizričitiji je Makron koji kaže da „reforme“ u samoj EU imaju prednost u odnosu na proširenje. Čak su i građani Francuske i Nemačke u ogromnoj većini protiv prijema novih članica u EU. Kao da se sve više ostvaruje ono što je jedan neimenovani diplomata pre nekoliko godina rekao za BuzzFeed: „Proširenje je kao obezglavljeno pile. Još se koprca i trči, ali je u stvari mrtvo.“
