Milorad Barać (53), Krajišnik sa holandskim državljanstvom, koga su vlasti te zemlje uhapsile i predale Zagrebu zbog navodnog ratnog zločina, prvi je Srbin koji je ove godine iz neke „treće zemlje“ izručen Hrvatskoj.
Baraćevom ekstradicijom taj spisak je povećan na ukupno 62 Srbina iz Krajine koji su po hrvatskim poternicama uhapšeni u svetu, pa izručeni na milost i nemilost hrvatskom pravosuđu. Najpoznatiji je, podsetimo, slučaj Dragana Vasiljkovića, opštepoznatog po nadimku Kapetan Dragan, koga su australijske vlasti uhapsile i izručile Hrvatskoj, gde je osuđen na 15 godina.
Hiljade optužnica
Ovo su podaci Dokumentaciono-informacionog centra Veritas čiji direktor Savo Štrbac kaže da je širom sveta do sada uhapšeno 169 Srba iz Hrvatske, a pre Baraća, koji je u Hrvatskoj 1994. osuđen na 15 godina zatvora zato što je, kako je navedeno, 1991. godine počinio ratni zločin nad civilnim stanovništvom, Zagrebu je iz sveta izručen 61 Krajišnik.
– Međutim, čak 25 Srbina iz te grupe je oslobođeno iz raznih razloga – bilo da je postupak obustavljen, da je sud odbio dokaze tužilaštva ili da je krivično delo prekvalifikovano u oružanu pobunu, pa je automatski usledila amnestija – objašnjava Štrbac.
U Hrvatskoj je, prema spisku koji je prošle godine predat Ministarstvu pravde Srbije, čak 1.396 Srba optuženo za ratne zločine. Štrbac kaže da je taj spisak zaključen 31. juna 2017. godine. Prema njegovim rečima, u pitanju su takozvani aktivni predmeti, odnosno istrage i optužnice, ali i različite faze suđenja za ratne zločine.
– Prema hrvatskim podacima, do sada je 3.600 osoba procesuirano po ovom osnovu. Međutim, zabrinjava to što Hrvati ne odustaju od „štancovanja“ novih optužnica. Samo prošle godine pokrenuta je istraga ili je optuženo ukupno 74 ljudi – upozorava Štrbac.
Na sajtu Veritasa objavljen je spisak od 1.200 Krajišnika sa poternica Interpola. Tom broju, ističe direktor Veritasa, nedostaje još stotinak novih imena.
– Ovim „štancovanjem“ novih istraga i optužnica i dalje se opravdava hrvatska teza o njihovom odbrambenom ratu. Ali, većina takvih istraga ili presuda pada u ponovljenom postupku i do sada smo evidentirali stotine slučajeva u kojima su u obnovljenim postupcima Srbi koji su bili osuđeni na maksimalne zatvorske kazne na kraju oslobođeni krivice – kaže Štrbac, koji pretpostavlja da će se slično dogoditi i u ponovljenom postupku protiv holandskog državljanina Milorada Baraća.
– On je osuđen u grupi sa još osmoricom Srba iz tog kraja. Jedan od njih, Dane Serdar, odlučio je da skine ljagu sa svog imena, pa je 2004. dobrovoljno otišao u Hrvatsku. On je uspeo da dokaže da je nevin, a verujem da će to poći za rukom i Baraću, jer je Hrvatska tokom tih ratnih godina, kada je on osuđen, činila sve da optuži što više Srba. Tek tada su „pakovani“ sudski procesi. Ostaće nezabeležen apsurd da je na jednom od tih suđenja grupa od 20 Srba osuđena na po 20 godina zatvora u procesu koji je ukupno trajao 60 minuta – naglašava Štrbac.
On je uveren da Hrvati guraju ovakvu „pravosudnu politiku“ s jasnim ciljem.
– Ta praksa je pogubna za povratak Srba na ognjišta. Zato se kroz sve te procese Srbima tendenciozno udara „žig“ krivice – uveren je direktor Veritasa.
Udar na povratak
Da je reč o svojvrsnoj serijskoj proizvodnji „zločinaca“ svedoče slučajevi Miroslava Mačka i Duška Gaćeše.
Prvi je, navodi Štrbac, u istražnom zatvoru proveo 30 dana, a drugi se tamo zadržao znatno duže, jer je iza rešetaka proveo skoro 10 meseci.
– Kada su uhapšeni, hrvatski mediji su se utrkivali ko će da im uputi žešću optužbu i prokaže ih kao najgore ratne zločince. Evo, oba su puštena, a da apsolutno niko u Hrvatskoj nije objavio barem tu vest, a kamoli da im se neko javno izvinio zbog toga što su oklevetani – objašnjava Štrbac, koji veruje da će Srbi i dalje biti klevetani za sve i svašta, a naročito za ratne zločine, jer ih Hrvatska tom strategijom svesno obeležava kao nepoželjne, ubijajući u njima i samu pomisao na povratak.
Terete ga za zločin u Gospiću
Milorad Barać osuđen je na 15 godina pred Županijskim sudom u Gospiću i u odsustvu proglašen krivim za zločin u selu Široka Kula. Njega i grupu Srba gospićki sud je okrivio za ubistvo osmoro civila, među kojima je bila i trinaestogodišnja devojčica. To se odigralo u oktobru 1991. godine. Osim toga, u presudi se navodi i da je „kao pripadnik četničkih formacija i milicije tzv. SAO Krajine“ iz automatskog naoružanja pucao po civilnim objektima, ograničavao kretanje civilnom stanovništvu, kao i da je zapaljivom tromblonskom minom zapalio kuću Dana Oreškovića, i to dok su u njenom podrumu bili civili.
Izručen posle šloga
Miodrag Linta, predsednik Odbora za dijasporu Skupštine Srbije, osudio je holandske vlasti zbog ekstradicije Baraća, ističući da izručeni Srbin i njegova porodica prolaze kroz pravu golgotu.
– Tragična je činjenica da je Milorad Barać doživeo moždani udar kada su mu holandske vlasti odredile pritvor. On se od tog udara još oporavlja – upozorava Linta.
On je pozvao Ministarstvo pravde Srbije da uputi najoštriji protest Holandiji zbog izručenja Baraća.
– To ministarstvo treba da zatraži od Hrvatske da Baraću omogući sudski postupak u Srbiji – poručuje Linta, koji je ubeđen da je Barać 1994. u Hrvatskoj osuđen „u montiranom sudskom procesu“.
