Republika Srpska i Srbija, bez obzira na različit međunarodni položaj, moraju imati usklađen pristup realnosti NATO-a na Balkanu i uopšte, izjavio je akademik Darko Tanasković na skupu u Beogradu „Zašto Srpska neće u NATO“.
Ima više prividno pragmatičnih razloga koje pobornici članstva BiH i Srbije u Atlantskom savezu navode kao argumente u prilog svojih stavova, navodi Tanasković.
– Među tim argumentima gotovo obavezno se navodi onaj geostrategijski, o okruženosti državama NATO-a, zatim vojno-bezbednosni, tj. prednost garantovanja sigurnosti, kao i momenat ubrzavanja evrointegracija. Ove argumente ne treba potceniti i olako otpisati, jer se zasnivaju na određenom sagledavanju stvarnosti, a nisu samo deo političkog marketinga – kaže Tanasković.
Ipak, prema njegovom uverenju više je razloga da se RS i Srbija ne priključe NATO-u i da dosledno vode politiku vojne neutralnosti, uz održavanje korektnih i ponekad partnerskih odnosa sa Alijansom do moguće mere.
Prema Tanaskovićevim rečima, prvi na spisku argumenata protiv priključenja NATO-u je, kako kaže, moralna i kolektivno-psihološka dimenzija: otpor uslovljen traumatičnim iskustvom izazvanim agresijom NATO-a na SRJ 1999.
Snagu i relevantnost ovog argumenta spremni su, kaže Tanasković, da prihvate čak i na Zapadu – ne bi se trebalo odreći ovog neželjenog, ali neospornog moralnog kapitala, a ujedno i dati legitimaciju zločinu koji je 19 država NATO-a počinilo pre 20 godina. Vojno-bezbednosni argument obezbeđivanja sigurnosti u trusnom okruženju, kada je o Srbima reč, takođe nije do kraja uverljiv, mada jeste veoma privlačan.
– Naime, jedino potencijalno ugrožavanje bezbednosti članica NATO-a koje one uzimaju u obzir jeste ono koje navodno dolazi ili bi moglo da dolazi iz Rusije. Rusofobija je bila i ostala najvažniji motiv za ulazak pod NATO kišobran bivših istočnoevropskih i balkanskih država. A Srbima ne samo da ne preti nikakva opasnost od strane Rusije, već je, sasvim suprotno, ona najvažniji srpski saveznik na međunarodnom planu, uključujući i kontekst bezbednosnih pretnji i rizika. Kakva logika može voditi Srbe da se opredele protiv svog glavnog saveznika, prilazeći onima u čije dobre namere i prijateljstvo imaju mnogo razloga da sumnjaju – pita se Tanasković.
Što se „bezbednosne idile“ unutar NATO-a tiče, uopšte nije sigurno da bi ona bila uspostavljena za Srbe unutar regionalnih koordinata, osim ukoliko bi se spremno i trajno odrekli svojih vitalnih državno-nacionalnih interesa, dodaje on.
Da li se, recimo, Grčka definitivno prestala osećati ugroženom od Turske zato što su obe države-članice istog saveza? Zaključio je Tanasković svoje predavanje ovim pitanjem.
