Tekuća 2019. sve češće se pominje kao godina postizanja trajnog sporazuma između Beograda i Prištine, 2019. godinom licitiraju i u Briselu i u Prištini. Vašington povećava pritisak na obe strane u dijalogu, a zvanični Beograd šalje oprečne poruke.
Analitičari, s druge strane, ocenjuju da u situaciji zamrznutog konflikta i rastućih napetosti takav scenario nije ni verovatan, ni poželjan.
Na panelu Minhenske bezbednosne konferencije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o budućnosti dijaloga Beograda i Prištine: „Ne odbacujem mogućnost da dođemo do kompromisnog rešenja, ali danas smo, nažalost, veoma daleko od toga“.
I da se taj veoma daleki put pređe bilo je dovoljno tek dva dana – kada u intervjuu za američki Blumberg, predsednik kaže da je za postizanje konačnog dogovora sa Prištinom došlo vreme.
– Obe strane znaju šta hoće i to nije tako daleko kako se čini. Ali biće gore nego pakleno teško. Okončanje spora između Grčke i zemlje koja se sada zove Republika Severna Makedonija, bilo je lakše – naveo je Vučić.
Da li verovati Vučiću sa panela, Vučiću za Blumberg ili zameniku direktora Kancelarije za KiM koji na RTS-u ponavlja tezu da će se dijalog teško pomeriti sa mrtve tačke, jer Priština nije spremna na kompromis.
– Tači ponavlja da će biti sporazuma, da su spremni, a kako? Tako što se pozivate na Ustav koji ne priznajemo? U Briselu smo, jer vas ne priznajemo. Ako sami možete da rešite probleme, zašto niste ušli u UN i Interpol. Ako međunarodna zajednica želi da se pronađe rešenje, mora u tom rešenju da učestvuje Beograd, da srpska strana ne može da bude strana koja doživljava poraze – naveo je Petar Petković, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM.
U Prištini su u nedelju proslavljali – 11 godina nezavisnosti, kada je predsednik Kosova Hašim Tači rekao da je 2019. godina u kojoj očekuje konačno razrešenje kosovskog čvora.
Analitičari, pak, tvrde da je takva ideja „istorijskog momentuma“ tek prazna floskula.
– Kad ne znate šta da radite vi smišljate reči za to da opišete što ne znate da uraditi. To je jedna od tih sintagmi koja je rođena, takozvani istorijski momentum. I to zaista traje od 2017, 2018, 2019. Radi se o jednom pritisku Amerike. Iz nekog nepoznatog razloga, američka administracija, onaj Stejt department misli da se to može završiti do kraja marta dok još Mogerini u političkom životu. U suštini pomaka nema, mi se negde sada nalazimo u situaciji koja je iza one 2013, kada je potpisan prvi Briselski sporazum – ocenjuje Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
Da pritisak za hitnim rešenjem dolazi spolja, veruju i Srbi na Kosovu.
– Ovo je sve opterećeno jednim nametnutim stavom da sve mora biti rešeno sada, da sve mora biti rešeno odmah na brzinu i preko kolena… Svi strahujemo šta će biti kada dođe mart, jer mi vrlo dobro znamo da se sva turbulentna politička dešavanja na Kosovu dešavaju upravo u prvim mesecima proleća – primećuje Stefan Filipović iz Centra za mir i toleranciju.
U situaciji u kojoj su prištinske takse na robu iz Srbije i dalje na snazi, a dijalog zamrznut, analitičarima je teško da poveruju da je bilo šta moguće rešiti do kraja godine i sumnjaju da bi hitna rešenja donela trajni mir.
