Pre petnaestak godina jedna grupa naših ljudi sa prostora bivše Jugoslavije započela je redovna okupljanja petkom i do danas to traje, naravno u izmenjenim uslovima i sa manjim brojem učesnika.
Tokom leta sastajali su se kod Joze Miletića, koji je van grada dobio na korišćenje prostor sa ribnjakom i popratnim objektima gde se kao u pravom domaćinstvu pripremala hrana za stalne „goste“.
Kada dođe zima sastajanje je nastavljeno u porodici Miljenka Marića koji je dugo vremena vodio poznati ugostiteljski objekat „Opatija gril“. Ranije je to društvo za sebe govorilo da je kao Jugoslavija u malom, ali su godine učinile svoje pa se proredio broj učesnika druženja petkom.
Da ipak nisu odustali od te prakse, bez obzira što ih je ostalo tek trećina od nekadašnjih 15, potvrdili su i nedavno kada su obeležili 79. rođendan Miljenka Marića. Tada su kod njega došli Toma Branković, Jozo Miletić i Nandor Szamek da uz čestitku posede i nastave tradiciju redovnih susreta petkom.
Domaćin i slavljenik Miljenko Marić je sa suprugom Stanom i unukom Benediktom dočekao goste i prijatelje. Popila se po koja čašica rakije i za trpezom nastavljen razgovor i podsećanje na neka prošla vremena, događaje i ljude.
Prećutni dogovor među njima i dalje je „na snazi“ a to znači da može o svemu da se priča, osim o politici, tako da je to i ovaj put ispoštovano. U duhu razumevanja i tolerancije protiču ti susreti i druženja.
Toma Branković je od početka redovan na ovim susretima i druženjima i vrlo su retki slučajevi da je izostajao petkom na ovim druženjima.
– Mi se poznajemo veoma dugo i zajedno smo bar petkom a ponekad i između dva petka. Naš domaćin zimi je porodica Marić koja je imala ranije vrlo ugledan restoran, ali prestankom rada u ugostiteljstvu i odlaskom u zasluženu penziju nastavili su da budu domaćini tih susreta petkom. Oko njihove kuće ima dosta vinove loze koja svake godine dobro rađa grožđe pa redovno zajedno organizujemo berbu. Ranije smo pravili dobro vino i pili ga redovno a prošle godine pravili smo sok. Ja sam sa Svete gore doneo nekoliko reznica vinove loze, koje se kod mene nisu primile a kod Marića rastu normalno i donose plodove. U vreme zrenja grožđa, miriše ceo kraj. Ja tvrdim da je to od sorte tamjanika a drugi lozi daju neko drugo ime. Smanjilo se društvo koje se redovno okupljalo, ali ostali su najuporniji – ističe Toma Branković.
Tokom leta druženja se nastavljaju kod Joze Miletića na jezeru i tako to traje deceniju i po. Među redovnim učesnicima je i Nandor Szamek, lekar u penziji. On se rado druži sa našim ljudima i učestvuje u svemu što oni organizuju, pa je tako putovao i na Svetu goru.
Pripreme za odlazak na Atos
Toma Branković sa jednom grupom naših lekara iz Vajdena i okoline namerava da krajem maja ide ponovo na Svetu goru, što će mu biti šesti put. Zanimljivo je da je jednom Nandor sa sinom Danielom, koga naši ljudi od milošte zovu Dača, i Tomom Brankovićem boravio na Svetoj gori i u manastiru Hilandar. Za planirano putovanje na Atos krajem maja i početkom juna, Dača će biti prethodnica ovoj grupi koju vodi Zvonko Nikolov-Kiza iz Niša i obaviće sve pripreme za grupu koja dolazi kasnije.
