Poražavajući podaci UNICEF-a otkrivaju da je tokom 2024. godine život izgubilo čak 4,9 miliona dece pre petog rođendana, uključujući 2,3 miliona novorođenčadi. Većina ovih tragičnih ishoda mogla je biti sprečena da je postojala kvalitetnija zdravstvena zaštita.
Iako statistika beleži dugoročni pad smrtnosti mlađih od pet godina za više od 50% od 2000. godine, od 2015. taj tempo opadanja opasno usporava. Izvršna direktorka Ketrin Rasel šalje dramatično upozorenje i povezuje ove zabrinjavajuće signale sa globalnim restrikcijama u budžetima za zdravstvo.
Najveći rizik vreba u prvim danima života, gde komplikacije prevremenog rođenja uzrokuju 36% smrti novorođenčadi, dok problemi tokom porođaja odnose dodatnih 21%. Smrtnost dodatno podstiču infekcije poput sepse i urođene anomalije, dok u kasnijem uzrastu dominiraju dijareja, upala pluća i malarija.
Najteži teret snose određeni regioni, pa tako Subsaharska Afrika beleži čak 58% svih smrtnih slučajeva dece mlađe od pet godina. Više od polovine tih smrti direktno je vezano za devet ključnih zaraznih bolesti, uključujući upalu pluća, malariju, tuberkulozu i HIV. Južna Azija nosi odgovornost za dodatnih 25% ukupne globalne smrtnosti ove starosne grupe.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Poražavajući podaci jasno pokazuju da uprkos decenijama napretka, borba za spasavanje dečjih života daleko od toga da je završena. Većina od 4,9 miliona smrtnih slučajeva mogla je biti sprečena jednostavnim, intervencijama i jačom zdravstvenom zaštitom. Bez hitnog povećanja ulaganja, bolje dostupnosti osnovnih usluga i globalne solidarnosti. Svako dete zaslužuje šansu za život.
Piše: Stefan Bogdanović
