Nije lako ovih sparnih avgustovskih dana humanitarcu i našem saradniku Hidu Muratoviću dok se, kupajući u znoju, po paklenoj vrućini prašnjavim seoskim putevima probija do zabitih sela na Goliji, Rogozni i Pešteru da bi štićenicima našeg Humanitarnog mosta i podržavaocima njegove humanitarne organizacije Ljudske sudbine, uručio donacije dobrih ljudi pristigle sa raznih strana sveta. Uz sve to, ovaj čuveni humanitarac nadzire gradnju nekoliko kuća za siromašne i bolesne, nosi ljudima brašno i druge namirnice, kupuje ogrev i lekove, plaća struju…
Uvek pomislim koliko nekom usamljenom starcu, bolesnoj baki ili siromašnom đaku pešaku znači pristigla pomoć i trudim se da ih što pre obradujem, ali i ispoštujem donatora, ne volim da pomoć stoji kod mene i činim sve da je što pre uručim, kad je baš velika vrućina poranim ili u sela krenem pred noć – priča Muratović i naglašava da, iako su odmori i paklene žege, a i nevolje sa koronom, donacije svakodnevno pristižu i mnogo znače sirotinji u ovom delu Srbije.
Više od 50.000 Sandžaklija hleb zarađuje širom sveta, većina njih nije zaboravila rodni kraj, naprotiv, redovno i na razne načine pomažu nevoljnicima na Rogozni, Pešteru, Goliji, Kopaoniku, severu Kosova i Crnoj Gori, puno donacija stiže i od čitalaca Vesti koji nisu poreklom sa ovih prostora, pa među donatorima imamo dosta Crnogoraca, Makedonaca, Albanaca, Hrvata, Bosanaca.
Vredne priloge dobijamo i od Amerikanaca, Engleza, Rusa, Nemaca, Italijana i drugih koji u svojim zemljama sarađuju sa našim ljudima. Baš ovih dana od porodice Tomić iz Bazela stiglo je 200 franaka, od anonimnog Novopazarca iz Perta 100 dolara i od Saše Todića iz Kopenhagena 150 evra: po 100 franaka dobile su usamljene, bolesne i siromašne bake Olga Mihajlović iz Dragočeva i Ratka Đorđević iz sela Cvrnje na Rogozni, 100 australijskih dolara stiglo je starici Emini Amčović iz zabite Banovice na padinama Peštera, 100 evra baki Hamidi Bihorac iz Krnje Jele na Pešteru i 50 evra ubogom Milošu Markoviću iz sela Pavlje kod Novog Pazara, svaka donacija ovim i drugim dugogodišnjim štićenicima Humanitarnog mosta „Vesti“ život znači, jer žive sami i u bedi, bez ikakvih primanja i druge pomoći – ističe poznati dobrotvor i zahvaljuje se svima koji, kako kaže, pomažu „zaboravljenim dušama“ u ovom kraju.
– Zlatan mi je svaki dinar, da nije ove pomoći ne znam kako bih se prehranila i kupila lekove, nemam ni penziju, ni socijalnu pomoć, ni zdravstvenu knjižicu, dobri ljudi me drže u životu – priča baka Olga Mihajlović iz zabitog Dragočeva na Rogozni i pokazuje plafon na svom sobičku prepunom memle i prašine.
Ona se jada na tešku sudbinu.
– Ovde čekam zimu, još nisam kupila drva, bog neka mi je na pomoći – ističe starica koja dve decenije živi sama i brani se leti od zmija, zimi od vukova…
Zmije ponekad šetaju i po oronulom domu usamljenog Miloša Markovića, koji u selu Pavlje kod Novog Pazara bije bitku za goli opstanak.
Samo da ima drva
– Jedno vreme neću biti gladan, sad mi je najveća briga ogrev, bliži se zima, a kubni metar drva 70-80 evra, nadam se da dobri ljudi neće dozvoliti da se smrznem u ovoj nedođiji – ističe Miloš Marković. I Ratka Đorđević je srećna zbog pomoći i zahvaljuje dobročiniteljima.
Zahvalnost do neba
Nešto bolja situacija je kod Hamide Bihorac i Emine Amčović, njima su dobri ljudi sagradili i opremili pristojne kuće, pa bar ne strepe od zmija, vukova i studi, donacije naših čitalaca pomažu im da kupe namirnice, lekove i ogrev i tako, kako naglašavaju, prežive još jednu zimu. Svojim dobrotvorima šalju zahvalnost i pozdrave „do neba“ i nadaju se da neće biti zaboravljene ni tokom jeseni i zime.
