Mada su krajem maja od anonimnog dobrotvora i našeg čitaoca iz Bad Homburga u Nemačkoj, za kupovinu lekova, namirnica i ogreva, dobili po 200 evra, usamljena i delimično paralizovana Slobodanka Milošević iz raseljenog sela Znuša na Rogozni i teško bolesni i polušlogirani Dušimir Vuksanović iz zabite Pačevine na Goliji mnogo su se obradovali još jednoj (novoj) donaciji koja im je ovog puta stigla iz daleke Australije.
Pomoć od po 100 dolara poslala im je porodica Vučinić iz Sidneja koja im je i ranije slala vredne donacije. Usamljeni Dušimir duže od decenije je štićenik našeg Humanitarnog mosta, Slobodanka od prošle godine, oboje žive u planinskom bespuću, bez ikoga svoga, nemaju nikakva primanja, ni socijalnu pomoć, potpuno su nemoćni i ne bi mogli da opstanu bez pomoći dobrih ljudi.
– Lakše se diše kad u kući imate namirnice, lekove i bar nešto novca. Manje je straha i neizvesnosti, mada je sada leto i lakše mi je, moram da mislim na zimu i da se polako spremam za hladne dane – priča, jedva suzdržavajući suze, baka Slobodanka.
Sudbina je ovu ženu odredila tako da celog života bude sama i poslednji čuvar svog ognjišta.
– Nemam mnogo želja, ni prohteva, ovde je važno preživeti. Svaki novi dan i mesec za mene je veliki dobitak. Hvala dobrotvorima iz Australije i svima koji mi pomažu u poslednjih godinu dana, život su mi promenili i olakšali, Bog im dao sreće i zdravlja – ističe Slobodanka.
Iste sudbine je i vremešni Dušimir Vuksanović, jedini žitelj zabite Pačevine na padinama Golije. Pored toga što živi sam, nepokretna mu je leva strana, nema nikakva primanja, a čitaoci „Vesti“ i komšije iz susednih sela hrane ga, leče, greju i drže u životu.
– Bog i dobri ljudi su me spasli nakon tri moždana udara, leva ruka i noga su mi oduzete, ali ipak sam na nogama, borim se koliko mogu. Ne bih izdržao da nije bilo pomoći koja mi duže od decenije stiže iz celog sveta. Nisam ni znao gde je Australija i da tamo daleko ima naših ljudi, a baš iz te zemlje često mi stiže pomoć, hvala svim mojim dobrotvorima, hvala porodici Vučinić, svako veče i jutro prekrstim se i pomolim za sve te dobre ljude i moje spasioce – naglašava starina Dušimir.
Pomoć od 150 evra koju su im poslali Jaho i Đulisa Ragipović iz Belgije i Senad i Melida Smajović iz Švajcarske stigla je i u zabito selo Zaguljača kod Novog Pazara, dobili su je supružnici Agan i Zejna Pramenković koji su stari i nemoćni da se sami prehrane, leče i ugreju.
– Odmah smo zamolili poznatog humanitarca Hida Muratovića da nam za 50 evra kupi i donese namirnice. Ostalo ćemo čuvati za ogrev, treba nam bar 10 kubika drva, a za samo jedan kubni metar potrebno nam je minimum 60 evra. Daće Bog da nam još neko pošalje pomoć, da se bar za ogrevom obezbedimo na vreme – ističe starina Agan i moli nas da dobrotvorima iz Belgije i Švajcarske prenesemo pozdrave i veliku zahvalnost.
Ogrev veliki problem za sirotinju
Ogrev je veliki problem svoj sirotinji u ovom kraju, pa i starici Vasviji Suljević iz novopazarskog naselja Hadžet koja godinama sama, bez ikakvih prihoda, brine o teško bolesnom sinu Mirsadu. Donacija od 100 franaka koju im je iz Bazela poslala porodica Sinanović, poreklom iz ovih krajeva, stigla je baš dok spremaju drva za zimu i mnogo će im značiti.
– Pomažu nam dobri ljudi, nešto pomoći stiglo nam je tokom Ramazana i Bajrama. Deo drva već smo kupili i nadamo se da ćemo probleme za ogrevom, koji nas prate svake godine, rešiti pre jeseni. Hvala puno porodici Sinanović i svima koji misle na nas – poručuje baka Vasvija.
Zahvalni dobročiniteljima
Još 50 evra stiglo je iz Nemačke od anonimnog donatora iz Lajpciga koji je svojim prilogom želeo da pomogne Razi i Seadu Vejsiloviću, izbeglicama sa Kosova, smeštenim u Novom Pazaru. Oboje su teško bolesni, Raza se bori sa karcinomom, a njenom sinu Seadu odstranjen je bubreg. Čitaoci „Vesti“ i drugi dobri ljudi pomažu im da plate podstanarsku sobu, kupe ogrev i kupe lekove. Svima koji im pomažu da, kako kažu, opstanu i prežive, su i te kako zahvalni.
