Kada smo sa dva paketa puna slatkiša, igračaka i odeće, prispela od naših čitalaca i dobrotvora iz Nemačke i daleke Australije, zakucali na vrata doma Zorana i Šprese Filimonović iz zabitog sela Muhovo na Goliji, dočekali su nas vriska i oduševljenje njihovih petoro mališana: Ivane, Milodarke, Ivana, Milice i Martina. Dečja radost kulminirala je kad su paketi otvoreni i kad su iz njih počeli da „izlaze“ njima vredni pokloni.
– Znaju deca da su paketi za njih i da im stiže nešto lepo, zato se uvek silno obraduju i pre otvaranja. Kada vide natpis „Vesti“ i kad nam u posetu dolaze dobro poznati ljudi – priča Špresa Filimonović, Albanka iz Skadra, koja je bračnu sreću našla na Goliji i sa siromašnim Zoranom Filimonovićem izrodila petoro dece.
Paket iz Nemačke poslala je naša čitateljka Nataša Vidović, koja je i ranije pomagala siromašnima u ovom kraju, a pošiljku radosti iz dalekog Melburna malim Filimonovićima poslali su im Radmila i Slobodan Stefanović, takođe poznati dobrotvori koji su više puta slali pakete štićenicima našeg Humanitarnog mosta. Porodici Filimonović uručena je i donacija od 100 švajcarskih franaka koju im je iz Lugana poslao naš anonimni čitalac.
Do početka prošle godine, podsećanja radi, Filimonovići su živeli u nezavršenoj kući bez vrata i prozora i smrzavali se uz „bubnjaru“ u jednom sobičku. Nakon nekoliko tekstova u „Vestima“, počela je da im pristiže pomoć naših čitalaca, a u akciju se uključila i humanitarna organizacija Srbi za Srbe, pa su ovu zimu dočekali u potpuno renoviranoj kući sa kupatilom i skromnim nameštajem. Mada još žive teško, jer niko u porodici ne radi, njihov život se znatno poboljšao, čemu su se najviše obradovala deca koja sada imaju gde da uče i pišu domaće zadatke.
Dok smo kretali na Goliju u posetu Filimonovićima zazvonio je telefon sa Peštera. Posle mnogo godina javio nam se Safet Kovačević, jedini žitelj sela Pode, na samoj graničnoj liniji između Srbije i Crne Gore.
– Ja sam još u snegu, putevi su zavejani, a ostao sam bez namirnica. Imam još pola litra zejtina i dva kilograma brašna, pa me hvata panika. Da li možete da mi pomognete – čulo se sa druge strane „žice“ od čoveka koji se opredelio za život u samoći i čuvanje svog porodičnog doma.
Naši čitaoci svojevremeno su mu doveli struju i pomogli da renovira kuću. Kao mnogo puta do sada u pomoć smo pozvali Humanitarnu organizaciju Ljudske sudbine našeg saradnika Hida Muratovića da zajedno pomognemo dobrom Saju. Pao je dogovor da nam Safet konjima krene u susret, a sreli smo se kod sela Boljare, tridesetak kilometara od Sjenice, gde treba da se sretnu srpska i crnogorska trasa Koridora 11. Nakon što smo se posle više godina lepo ispričali, Safet je preuzeo namirnice i odeću u vrednosti od 100 evra koje mu je donirala naša čitateljka i dobrotvorka Raba Bauman iz Nemačke, poreklom iz ovih krajeva.
– Hvala „Vestima“, hvala Ljudskim sudbinama, hvala Rabi i svima koji su mi pomagali. Kažu da sam poslednji pešterski nomad, a ja mislim da nisam, jer znam još puno samaca koji žive samo sa svojim stadom. Volim Pešter, volim ovakav život. Ranije sam mislio da negde odem, sad o tome ne razmišljam, ostaću ovde, pa šta mi Bog da – rekao nam je Safet pre nego što se zaputio nazad prema svom selu Pode.
Sneg izazvao paniku
– Putovao sam sat i po da bih se susreo s vama. Još je debeli minus i još ima velikih smetova, na konju je lakše. Da sam pešačio ne znam kako bi se vratio – kaže Safet i ističe da se bojao novog snega i da je to bio razlog za malu paniku.
Da je bilo sreće…
Kada je pre desetak godina dobio struju Safet se ponadao da će se, kao dobar domaćin i čestiti i vrlo inteligentni Pešterac, brzo i oženiti. Nažalost, pregurao je pedesetu, a ta želja mu se nije ostvarila.
– Koja će da dođe u ovu zabit i da živi kao ja? Ne bih se ljutio kad bi se pojavila neka srodna duša, lepo je leti u mojim Podama. Daće Bog da ovuda uskoro prođe i auto-put, evo stigli Kinezi, počinje gradnja – reče nam na rastanku ovaj neobični Pešterac.
Sve predivno
– Hvala beskrajno svim našim dobrotvorima, posebno hvala na paketima, pogotovu ovom koji je stigao sa drugog kraja sveta. Sve je predivno, a deca su oduševljena poklonima. Hvala Nataši, Radmili, Slobodanu i anonimnom donatoru iz Švajcarske, Bog neka ih čuva, šaljemo im puno poljubaca, lepih želja i pozdrava – kaže Špresa.
