Gotovo da ne prođe dan, a da nevoljnicima u Sandžaku-Raškoj oblasti, štićenicima našeg Humanitarnog mosta, i ne samo njima, ne stigne poneka donacija od dobrih ljudi sa raznih strana sveta. Vredna pomoć i podrška stižu čak iz Amerike, Kanade i Australije, a najčešće i najviše iz Evrope, gde po nekim procenama živi i radi više od 50.000 Sandžaklija. Pomažu i drugi dobri ljudi, raznih vera i nacija koji nisu poreklom sa ovih prostora. Poslednjih meseci, pomoć gotovo redovno stiže Hidajetu Pljakiću, teškom invalidu bez obe noge, koji sa jedva pokretnom suprugom Bajramkom živi u pešterskom selu Oraše, opština Tutin. Zahvaljujući pomoći naših čitalaca i drugih dobrotvora siromašni i bolesni Hidajet i Bajramka mogu da se leče, a da bi bili što bliže lekaru uskoro će se preseliti u novi stan u novopazarskom naselju Drum.
– Od prošle do ove jeseni sakupili smo oko 18.000 evra. Nakon tekstova u „Vestima“ ljudi nam šalju novac, a neki nam pomoć i lično uručuju kad u rodni kraj dođu na odmor. Upravo su nas posetila dvojica Pešteraca na radu u Nemačkoj, jedan u Berlinu, drugi u Hanoveru, koji su nam uručili po 150 evra, ali i izrazili spremnost da nam, ako budemo u nevolji, ponovo pomognu – priča Hidajet.
Podseća da čitaoci „Vesti“ o njemu brinu duže od dve decenije.
– Kada su mi, zbog smrzavanja u snegu, amputirane obe noge, zbog čega sam puzeći morao da po šumi tragam za pečurkom, klekom i šipurkom da bi se prehranili i preživeli, čitaoci „Vesti“ su nam prvi pritekli u pomoć. Kuću u kojoj sada živimo kupili su nam humani ljudi iz naše dijaspore koji su uvek bili uz nas, a i sada nam pomažu da kupimo stan i da se preselimo u Novi Pazar, jer ovako bolesni i hendikepirani više ne možemo da ostanemo na Pešteru – ističe Hidajet. Naglašava da je stan, dobijen pod vrlo povoljnim uslovima i uz veliki popust od uspešnog Sandžaklije iz Berlina, samo delimično plaćen i da će ga, uz pomoć dobrotvora, otplaćivati narednih godina.
– Ljudi su nam pružali podršku, jer smo borci. Iako bez nogu, dok god me nisu izdale ruke i stigle druge bolesti, radio sam i puzeći. Borila se, koliko je mogla, i supruga Bajramka. Hvala svima koji nam pomažu, Bog im dao sve što poželeli! – dodaje Pljakić.
Donacije od po 100 američkih dolara koje im je poslala porodica Stojanović iz Čikaga dobili su i usamljena i teško bolesna starica Kata Bašić iz Svilanova na Goliji i porodica siromašnog nadničara Slobodana Bandovića iz sela Gradac na Pešteru, opština Sjenica.
– Nedavno sam dobila drva i mnogo se obradovala, a evo sada mi je stiglo i za struju i lekove i opet se radujem. Šta bih da nije ove pomoći? Ne znam kako bih se prehranila i grejala, kako bih platila svetlo i kupila lekove. Hvala dobrotvorima iz Amerike, Bog neka ih čuva! – poručuje ova usamljena baka sa Golije.
Za Radišino lečenje
– Dok čekamo da se nadležni priključe i uselimo se u novu kuću koju su nam izgradili čitaoci „Vesti“ i humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“, još živimo u staroj straćari i prehranjujemo se uz pomoć narodne kuhinje u Sjenici. Pomoć koju dobijamo trošimo najviše za lečenje srednjeg sina Radiše, koji ima probleme sa govorom, na logopede, gorivo i česta putovanja u Sjenicu i Novi Pazar. Zato ćemo i ovu donaciju potrošiti u tu svrhu. Hvala porodici Stojanoviću do neba što su mislili na nas i poželeli da nam pomognu – kaže Slobodan Bandović i puno se zahvaljuje dobrotvorima iz Čikaga.
Istina, Bandovićima je na putu i novi dar iz Australije, 500 dolara koje su uputili Labud i Jelena Raketić iz Sidneja, čije ćemo uručenje zabeležiti u jednom od narednih izdanja „Vesti“.
Pomoć i Baždarima
U pravom trenutku, dok se pripremaju za zimu, pomoć od 100 franaka stigla je i na adresu porodice Baždar iz Sjenice koja živi izuzetno teško, jer je starina Raho Baždar bolestan i nepokretan, a svo četvoro njegove odrasle dece Elko, Safija, Sabaheta i Ela imaju smetnje u mentalnom razvoju. Kako ističe najstariji Elko, donaciju će potrošiti za drva, ugalj i namirnice.
Namirnice za Miloša
Paket najosnovnijih namirnica, vredan oko 50 evra, takođe poklon dobrih ljudi iz dijaspore, humanitarac i naš saradnik Hido Muratović uručio je Milošu Jovanoviću, teško bolesnom i siromašnom ratniku sa Košara, koji s majkom Rosom i sestrom Marinom živi u zabitom selu Troštice na Goliji.
– Svaka pomoć nam mnogo znači, jer od premale socijalne pomoći (oko 100 evra) ne možemo da preživimo – žali se Miloš, kome su naši čitaoci i saborci sa Kosova izgradili kuću.
