Rajka Tarlać iz Sidneja, čije ime ispisujemo na stranici Humanitarnog mosta duže od decenije, ni sada, kada korona virus hara svetom i pogađa mnoge ekonomije, ne posustaje kada je reč o dobročinstvima. Poslednje njene donacije koje je uputila zajedno sa Draganom Šundić (ukupno 700 dolara) posredstvom Redakcije „Vesti“ u Sidneju, stigle su na tri zadate adrese i obradovale dugogodišnje štićenike našeg Humanitarnog mosta, Novopazarce Vukomira Tomovića, siromašnu porodicu Pap iz Mužlje kod Zrenjanina, ali i usamljene i bolesne penzionerke, sestre Dragicu Vasić i Gordanu Mihailović iz Zemun Polja.
U ruke šestočlane porodice 63-godišnjeg Janoša Papa iz Mužlje kod Zrenjanina, u trošan kućerak u Ulici braće Fugaroši br. 97, stigao je proteklih dana, baš kao i Vukomiru Tomoviću, dar od 250 dolara i veoma ih prijatno iznenadio.
– Kad nas pozovete, odmah posumnjamo da je reč o Rajki Tarlać. U proteklih više od pet-šest godina nije propustila nijednu priliku, a da nam ne pomogne kada je najteže, niti nas je zaboravljala za najveće praznike (Božić i Vaskrs). Hvala joj do neba i ovog puta što je mislila na nas. Neka joj dragi Gospod podari sve što joj srce ište, a najpre dobro zdravlje i svaku sreću, baš kao i njenoj dobroj prijateljici Dragani – poručio je Janoš Pap.
Ali, to nisu bile jedine dobre vesti kada je reč o porodici Pap. Budući da su imali velikih problema i muka kako da poprave deo krova koji im se urušio tokom nevremena, Božjom voljom i zahvaljujući dobrim ljudima i ta muka je rešena.
– Iznenada nas je, takoreći, sam Bog pogledao kroz jednog dobrog čoveka koji je želeo da ostane anoniman. Njegovu želju ću ispoštovati, ali moram mu se ovim putem do neba zahvaliti, jer zahvaljujući njegovoj pomoći, kao i dobrih ljudi koji su mu se pridružili u nameri da nam pomogne, mi zimu dočekujemo spokojno, bez bojazni da će nam se urušiti krov nad glavom – rekao je u dahu Janoš Pap, dodavši:
– Obezbedili su nam građevinski materijal u vrednosti oko 1.000 evra, tako da sam time uspeo da popravim krov, zamenim sve dotrajale daske i crepove, postavim oluke, koje ova kuća nikada i nije imala, ali i uredim terasu, gde tokom letnjih dana najviše boravimo. Zaista, za svaku pohvalu i divljenje.
Prema rečima ovog nesrećnog čoveka, oca troje mentalno zaostale dece, uprkos proračunu koji je ispostavio dobrotvorima da bi mu bio dovoljan za sve popravke, na kraju mu je malo zafalilo, pa je morao da pozajmi.
– Zato ću donacijom Rajke Tarlać i Dragane Šundić deo tog duga otplatiti, a drugim delom kupiti supruzi lekove. Činjenica je da uglavnom preživljavamo od nadoknade koju dobija ćerka Julijana, a to nije dovoljno da podmiri sve naše potrebe i onda se nađemo u problemu koji ne možemo da rešimo sami – iskreno će Janoš, koji zbog bolesnog srca, ali i drugih boljki, više nije u stanju da obavlja bilo kakav teži fizički posao.
Razgalile srca tužnih penzionerki
Nevolje, skoro pa od rođenja, ne napuštaju sestre Dragicu Vasić i Gordanu Mihailović iz Zemun Polja, rodom iz sela Cvetovac kod Lazarevca, koje su za svojih sedam decenija života mnogo toga ružnog i tužnog preturile preko glave. Danas samuju, tuguju i jedva uspevaju da obezbede lekove koji su im neophodni. Zato je dar dobrotvorki iz daleke Australije razgalio njihova srca.
– Hvala toj divnoj ženi po sto puta. Ne samo što nam je razgalila srce, već i pomoć uputila u pravi čas da kupimo lekove koje su nam nedostajali. Pošto smo slabog zdravlja i sestra i ja, moramo posebno da se pazimo od korona virusa. Da ima nade i za nas, pokazao nam je ovaj divan gest dobročiniteljke iz Australije zbog čega našoj zahvalnosti nema kraja – rekla je Dragica Vasić, dodavši da su njihov najveći problem lekovi do kojih sve teže dolaze, jer su skromne penzije preopterećene zbog plaćanja dažbina.
Život obeležile tragedije
– Smrt Gordaninog supruga i ćerke u 40-oj godini života, ostavila je na nas neizbrisiv trag. Pošto sopstvenu decu i porodicu nisam imala, oni su za mene bili sve. Zajedno smo i živeli neki period i prolazili kroz lepo i ružno. Ipak, sudbina je tako htela, Gordanina ćerka se teško razbolela, kao i suprug, zbog čega smo sve što smo imale davale na njihove lekove i lečenje. Dugo je to trajalo i dugovi su bivali sve veći. Toliko veliki da je Gordana na kraju morala da proda stančić u kom su živeli i doseli se kod mene u socijalni stan u Zemun Polju. Ukratko, danas smo i Gordana i ja tu gde jesmo u nimalo bezbednom naselju i strepimo da se možda jednog dana ne nađemo na ulici – ispričala je Dragica.
Kontakt za pomoć
Plemeniti čitaoci „Vesti“, koji žele da pomognu Dragici i Gordani da imaju dovoljno za lekove, mogu stupiti sa njima u kontakt putem telefona na broj: +381 60 57 40 333 i dogovoriti se o načinu slanja i dostave pomoći. Ili uputiti novčanu pomoć iz Srbije na tekući račun Dragice Vasić: 200-121121409-26 (Poštanska štedionica).
