Priča o prvoj parnoj lokomotivi u Srbiji i na Balkanu počinje 1882. godine u Majdanpeku, kada je iz radionice izašla čuvena mašina pod imenom „Milan“. Ručno sklapana za potrebe transporta rude, ova tadašnja „zver“ na šinama putovala je prugom dugom 12 do 14 kilometara, označivši industrijski iskorak naše države.
Rudnička pruga puštena je u rad iste godine, pretekavši čuvenu liniju Beograd–Niš za pune dve godine. Spajanjem rudarski iskopa sa Velikim Livadama ovaj kolosek, značajno je ubrzao protok sirovina. Podvig dodatno dobija na značaju jer su domaći radnici, uprkos nepostojanju razvijene industrije, sami sastavili mehanizam čiji su ključni delovi bili plod lokalne izrade.
Zvanično ime „Kralj Srbije“ dodeljeno je u čast tadašnjeg monarha Milana Obrenovića, ali je među rudarima ostala u upotrebi prisna varijanta – „Milan“. Iz Engleske su dopremljeni isključivo točkovi i osovine, dok su kotao, ram i kompletna konstrukcija iskovani direktno u Majdanpeku. Radna brzina iznosila je oko 20 km/h, što je bilo sasvim dovoljno za efikasan prevoz tereta.
Novembra 1882. floti se pridružila i lokomotiva „Natalija“, krštena po tadašnjoj kraljici. Danas se „Milan“ čuva kao neprocenjiv eksponat u muzeju u Požegi, održavajući uspomenu na same korene srpske železničke tradicije i rane dane industrijske samostalnosti.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Skromna parnjača zauzima počasno mesto u našoj istoriji – prva parna lokomotiva na čitavom Balkanu rođena je u Srbiji. Dok su druge zemlje uvozilе gotove mašine, mi smo je sami izgradili kao dokaz da srpska pamet i upornost mogu da nadoknade sve što nam je tada nedostajalo. „Milan“ je večiti simbol one prave, domaće hrabrosti koja nas i danas podstiče da verujemo u sopstvene snage.
Piše: Stefan Bogdanović
