U berlinskom okrugu Nojkeln, u Harcer ulici, Senat finansira izgradnju vrtića sa 188 mesta sa više od 4,18 miliona evra poreskog novca, iako je nosilac projekta „BNIG GmbH“ tesno povezan sa šiitskom organizacijom „Torath e.V.“ (šiitska islamska organizacija, džamija i kulturni centar u Berlinu), koja se predstavlja kao „predstavništvo“ iračkog ajatolaha Alija al-Sistanija u Nemačkoj. Uprkos upozorenjima Saveznog zavoda za zaštitu ustavnog poretka još od jeseni 2025. godine, većina sredstava je već isplaćena, dok zahtev za dozvolu rada vrtića još nije podnet, otkriva portal „besttrendvideos“, što potvrđuju i nemački mediji.
Dok građani Nemačke trpe posledice inflacije i ekonomskih pritisaka, berlinski Senat je još 2019. godine odobrio „BNIG GmbH-u“ tačno 4.180.851 evro kroz program „Auf die Platze, Kitas, los!“. Do februara 2026. isplaćeno je oko 3,4 miliona evra, dok je preostalo još 780.851 evro koji vlasti mogu isplatiti, navodi se u zvaničnom odgovoru berlinskog Senata na parlamentarnu interpelaciju.
Iza projekta stoji Mohamed Amer, bivši predsednik i potpredsednik Islamističke zajednice šiitskih opština u Nemačkoj (IGS), koji je istovremeno bio i rizničar „Torath e.V.“ na istoj adresi gde se gradi vrtić. Ta organizacija se javno predstavlja kao predstavništvo velikog ajatolaha Alija al-Huseinija as-Sistanija za Nemačku. Ajatolah Sistani, jedan od najuticajnijih šiitskih verskih autoriteta, poznat je po stavovima koji su u suprotnosti sa savremenim evropskim standardima, uključujući obavezno nošenje hidžaba za devojčice od ranog uzrasta i tradicionalne poglede na porodične odnose.
Ovaj slučaj istražili su mediji poput RBB – a, „Velt – a“, „Fokus – a“ i „Berliner Zeitung – a“ i on je izazvao snažne političke reakcije.
Savezna kancelarija za zaštitu ustavnog poretka dostavila je još u jesen 2025. mišljenje koje je primoralo Senat na dodatnu proveru projekta. Uprkos tome, građevinska dozvola je izdata, a radovi su nastavljeni. Državni sekretar za mlade i porodicu Falko Lijke (CDU) priznao je: „Sa današnjim saznanjima nikada ne bih odobrio ovakvo finansiranje.“
Ovaj slučaj prevazilazi lokalni nivo i otvara pitanje odgovornosti vlasti. Kritičari ukazuju da politika tolerancije i multikulturalizma ne sme zanemariti bezbednosne i društvene rizike, posebno kada se radi o projektima koji uključuju decu. Istovremeno, postavlja se pitanje kontrole trošenja javnih sredstava i kriterijuma po kojima se takvi projekti odobravaju.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Hoće li Senat povući preostala sredstva ili će projekat biti završen uprkos kontroverzama, ostaje otvoreno pitanje. Ishod ovog slučaja mogao bi postati pokazatelj odnosa nemačkih vlasti prema sličnim projektima i njihovoj spremnosti da balansiraju između različitih društvenih vrednosti i bezbednosnih procena.
Piše: Stefan Stojanović
