Trogodišnja Sara Maksimović (3) iz Batkuše kod Šamca u Republici Srpskoj, obolela je od retkog i teškog genetskog sindroma (Mukopoldžsačharidosa Tdžp 1), zbog čega je Sari hitno potrebna pomoć dobrih ljudi da bi mogla da preživi. Bolest je takva da nakon treće godine postepeno otkazuju organi, dete gubi sluh i vid, prestaje da hoda, tako da je trka sa vremenom jako važna.
Prema mišljenjima više stručnih lekara jedina je nada presađivanje kostne srži ili matičnih ćelija, ali Sarini roditelji bili su mišljenja da je njihovo dete rođeno kao zdravo i tako su se ponašali prema njoj do godinu i šest meseci od rođenja. Prve znakove nejasnoće zdravstvenog stanja ove devojčice primetila je jedna doktorka u Šamcu. Bile su to malo drugačije crte lica i njena neobičnost. Uputila je malu lepoticu u UKC Paprikovac u Banjaluku.
– Tamošnja nadležna doktorka izvršila je pregled i ustanovila da je naša Sara zdravo dete. Preporučila nam je da se vidimo za godinu dana da bi pregledala ponovo našu Saru. Po našem shvatanju, Sara je bila živahno dete i ni po čemu nismo prepoznali njen zdravstveni problem. Takvo mišljenje je imalo i pet lekara specijalista kod kojih je naše dete bilo na pregledu i kontroli. U Banjaluci smo se ponovo susreli sa doktorkom u UKC. Nakon pregleda ostali smo zatečeni njenim saopštenjem da sa Sarom ipak nije sve uredu. Posumnjala je da je u pitanju Mukopoldžsačharidoza. „Dobro je da vaša supruga nije opet trudna“- rekla nam je tada i objasnila je da u slučaju takve dijagnoze velika verovatnoća, čak oko 30 odsto da sledeći potomak može imati istu dijagnozu. Bio je to šok u seriji u pravom smislu reči. Prema preporuci, našli smo se ponovo u Beogradu sa željom da nam se još jednom potvrdi da li je zaista u pitanju Mukopoldžsačharidosa Tdžp 1. Potvrđena nam je definitivno dijagnoza, da bi usledila preporuka da se Jelena reši nerođenog drugog potomka – ispričao je u dahu zabrinuti otac Perica za „Vesti“.
Jelena je veliki vernik
Ipak, supruga Jelena Maksimović nije želela da donese takvu odluku.
– Moja Jelena je veliki vernik i nije želela nikako da razmišlja o uklanjanju nerođenog deteta. Okrenuli smo se Bogu i nebu i neprestano smo u molitvi za milost. Posle rođenja naše Teodore, sačuvali smo matične ćelije, bez saznanja da li je naše drugo dete zdravo. Da bismo ipak bili načisto da li nam je Teodora zdrava, poslali smo naše nalaze i krv u jednu austrijsku kliniku s molbom za njihovo mišljenje. Posle dva meseca potvrđeno nam je da je naše dete zdravo i da su matične ćelije sačuvane na vreme. Mišljenje austrijskih medicinara stvorilo je kod nas uverenje da te iste ćelije iz pupčanika naše Teodore mogu biti od velike koristi za našu Saru – rekao je Perica Maksimović.
Ipak, Maksimovići su još jednom doživeli razočaranje zbog mišljenja jedne doktorke iz Beograda.
– Saru nisu ni pregledali, a već su smatrali da je zakasnila za transplantaciju matičnih ćelija. Preporučeno nam je da se baziramo na enzimsku terapiju. Upoznali smo se i sa činjenicom da bi tu vrstu terapije naša Sara morala imati do kraja života… – istakli su Maksimovići, ali nisu želeli da odustanu od Sare.
Zato su zatražili i mišljenje drugih lekara iz Italije, Nemačke i Turske. Odlučili su se da spas za Saru ipak potraže u poznatoj klinici Ačibadem u Istanbulu. Preporuka je bila da Sara i mala seka Teodora s roditeljima do kraja juna dođu na kontrolni i konsultativni pregled.
– Trenutno smo u Istanbulu na klinici Ačibadem i obavljamo sve neophodne analize i pretrage. Prema gruboj proceni lekara, Sarino lečenje će iznositi oko 150.000 evra, što mi ne možemo sami da obezbedimo. Istina, ovde smo gde jesmo i pretrage smo započeli zahvaljujući mnogim dobrim ljudima i iskreno se nadamo da njihova podrška neće izostati ni ubuduće – rekli su Maksimovići.
Zahvalnost ljudima dobrog srca
– Fond zdravstvenog osiguranja RS i država nam nisu pomogli sve do pre nekoliko dana kada je devojka (Mara Milošević ) uzela stvar u svoje ruke i došla do glavnih ljudi u Banjaluci. Oni su prebacili deo sredstava koji nam je nedostajao i tu smo sada gde jesmo. Ovom prilikom bismo pohvalili gradsku upravu Brčko i gospodina Sinišu Milića kao i dve mlade mame, Ivanu Simić-Brkić i Marijanu Leksović iz Brčkog, koje su mnogo toga organizovale. U Šamcu su glavni oslonac bili Stanislav Milovanović – Udruženje građana za pomoć licima s posebnim potrebama, Mišo Dervenić, Frizersko-kozmetički salon Diva (Biljana Dragić), Janko Dujmušić (Caffe San Remo). U Banjaluci: Nikolina Jevremović- Blagojević, Boris Blagojević, Petar Nikolić, Ružica Radić-Brkić, Dragana Mihaljčić-Roguljić. U Modriči: Dragutin – Guti Ignjatović, Radoslav Predojević, Slobodan Pejić (Delije navijači), Sveti Georgije udruženje na Lončarima. U Bijeljini: Daniela Tovirać. Nije red da zaboravimo nama drage zemljake iz dijaspore. Posebno bismo istakli familiju Kočić iz Bad Gaštajna (kumovi), familija Petrović, Mitra Pavlović, Mara Sailović Babić iz Austrije, a iz Švajcarske Nikolu Pejića, Tatjanu Stojanović, koja je pokrenula i humanitarni broj. U Kanadi Anku Tutnjević, a u Americi familiju Đurđević. Nadamo se da nećemo nekoga preskočiti i svima se neizmerno zahvaljujemo – poručili su Maksimovići.
Kako pomoći?
Svi koji žele i i mogu da pomognu lečenje male Sare, novac mogu uplatiti na devizni račun Naše banke Bijeljina, filijala Brčko SNjIFT kod PAVLABA22 IBAN: BA395542030004841056 na ime Perica Maksimović, Batkuša 10 BA-76230 Šamac. Direktan kontakt sa ocem Pericom Maksimovićem može se uspostaviti putem telefona na broj: +387 65 593 435. Najčitaniji list dijaspore „Vesti“, biće u kontaktu sa roditeljima male Sare i redovno vas obaveštavati o toku lečenja i terapije Sare Maksimović.
