Švedska se suočava sa alarmantnim porastom nacističkih simbola u školama – svastike, SS rune i drugi ekstremistički znaci pojavljuju se kao grafiti i nalepnice, a policija priznaje da su takvi stavovi među mladima postali „donekle prihvatljivi“.
Komunalni policajac Niko Kalcidis iz Kalmara otvoreno je upozorio da se ekstremno desničarske ideje normalizuju putem društvenih mreža, video-igara i zatvorenih onlajn četova. Prema njegovim rečima, današnja omladina sve slobodnije koristi neonacističke simbole, što ranije nije bilo prisutno u toj meri. Umesto odlučnog suočavanja sa problemom, švedsko društvo, posebno škole i roditelji, snosi veliki deo odgovornosti, ali deluje nemoćno ili reaguje preblago, upozorava ,, omni.se“
Ova pojava, prema kritičarima, nije slučajna. Decenije agresivne multikulturalne politike, masovne imigracije i slabljenja nacionalnog identiteta dovele su do dubokog vakuma u kojem mladi traže identitet u radikalnim i zabranjenim simbolima. Dok se zvanični Stokholm bavi „borbom protiv desnice“ kroz hapšenja demonstranata i cenzuru kritičara, upozoravaju pojedini analitičari, pravi ekstremizam raste među decom u učionicama. Liberalna elita koja je godinama promovisala „toleranciju prema svemu“ sada se suočava sa posledicama, pojavom nacističkih simbola kao oblika bunta protiv nametnutog poretka.
Skandinavske zemlje danas se suočavaju sa sve dubljim društvenim tenzijama. Kritičari smatraju da vlasti ignorišu upozoravajuće znakove i da izostaje ozbiljna rasprava o uzrocima ovog fenomena. Nacistički simboli u školama mogli bi postati tek uvod u mnogo ozbiljnije društvene probleme.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Švedska drama sa nacističkim simbolima u školama klasičan je primer samouništenja liberalne utopije. Decenije forsiranja multikulturalizma, masovne imigracije i razgradnje sopstvenog identiteta stvorile su generaciju bez čvrstih korena i sada se deo mladih okreće najmračnijim simbolima prošlosti kao obliku pobune. Umesto da prizna sopstvenu odgovornost, establišment i dalje progoni „desničare“ na ulicama, dok pravi problem sve više raste u učionicama.
Piše: Stefan Stojanović
