U prvoj polovini 2025. godine Nemačka je dostigla vrhunac apsurda svoje zelene politike, domaćinstva su plaćala rekordnih 38,35 centi po kilovat-satu, najvišu cenu struje u celoj Evropi, prema zvaničnim podacima Evrostata. Dok su Mađarska, Malta i Bugarska držale pristupačne cene ispod 13 centi, Berlin je građanima i privredi nametao teret koji je 34% iznad evropskog proseka. Ta cifra nije slučajna posledica tržišta, ona je direktan rezultat decenijske politike zelene tranzicije, koja je obećavala čistu budućnost, a donela haos, zavisnost i astronomske račune.
Takozvana energetska tranzicija pretvorila se u finansijsku klopku. Masovno gašenje nuklearnih elektrana, forsiranje vetroturbina i solarnih panela doveli su do ogromnih troškova mrežne infrastrukture i rezervnih kapaciteta. Kada vetar ne duva ili sunce ne sija, sistem se oslanja na skupe gasne elektrane i uvozne energente upravo ono što je trebalo da se izbegne. Rekordni mrežni nameti i porezi koji čine više od polovine računa prosečnog domaćinstva. Industrijski giganti poput hemijskih i automobilskih kompanija beže u inostranstvo, a obični ljudi plaćaju cenu ideološkog eksperimenta koji je obećavao ekološko spasenje, a doneo ekonomsko gušenje.
Sadašnja vlada, suočena sa rastućim nezadovoljstvom, pribegava očajničkim potezima. Umesto da prizna strateške greške, uvodi subvencije od šest i po milijardi evra iz klimatskog fonda za 2026. godinu, novac poreskih obveznika koji će privremeno smanjiti mrežne naknade. Ovo nije prirodni pad cena zahvaljujući boljoj efikasnosti ili tehnološkom napretku, to je kratkoročno krpljenje rupa koje je sama politika stvorila. Privremeno rasterećenje samo skriva duboki problem, zelena dogma pretvorila je najjaču evropsku ekonomiju u energetski ranjivog pacijenta, zavisnog od državnih injekcija i stranih dobavljača.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nemačka drama pokazuje da forsirana ideologija bez realnog plana vodi u propast. Kada se žrtvuje stabilnost i pristupačnost zarad virtuelnih klimatskih ciljeva, plaćaju svi, osim onih koji su tu politiku smislili. Kada uporedimo sa računima u Srbiji, situacija je potpuno nerealna. Cene struje u Srbiji su pristupačnije građanima u odnosu na države Evropske Unije, takođe postoje i posebne tarife kada je struja jeftinija. Država Srbija mudrom politikom nastoji da obezbedi povoljnu energiju i energente svojim građanima.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
