Mojkovačka bitka (6–7. januar 1916.) predstavlja besmrtni podvig srpske vojske pod komandom serdara Janka Vukotića. Sa samo 6.500 ratnika zaustavili su 20.000 Austrougara i omogućili bezbedno povlačenje srpske vojske ka Jadranskom moru. Ovaj boj, nazvan srpskim Termopilima, pokazuje vrhunac požrtvovanosti. Deo srpske vojske svesno je dao živote da omoguće odstupnicu iz Srbije i obezbedi opstanak celog srpskog naroda.
Dok se srpska vojska povlačila kroz planine pred nadmoćnim neprijateljem, Srbi iz Crne Gore čvrsto su držali front od Višegrada do Mojkovca. U dubokom snegu, bez dovoljno hrane i municije, nosili su stare puške i delili pola kilograma hleba na nekoliko dana. Znali su, ako padnu „mojkovačka vrata“, srpska vojska bi bila uništena.
Neprijatelj je napao na Badnji dan 6. januara, računajući na iznenađenje zauzeo je Bojinu njivu, ali serdar Vukotić lično je organizovao kontranapad. U zoru na Božić 7. januara Uskočki, regrutski i Drobnjački bataljon jurnuli su prsa u prsa, nožem i bajonetom. Mladići od 18 do 21 godine padali su junački, a Drobnjaci su silovitim jurišem vratili ključni položaj. Čak i kada je general Rajner lično poveo napad, srpski ratnici nisu uzmakli.
Zahvaljujući njihovoj žrtvi, ostatak srpske vojske se povukla na Krf, oporavio i kasnije trijumfovao na Kajmakčalanu i Solunskom frontu. Bez Mojkovca ne bi bilo slobode 1918. godine. Prestolonaslednik Aleksandar je rekao: „Vi ste se više nego odužili Srpstvu.“ Neprijatelj je priznao: „Borili smo se protiv junaka iz bajke.“
Mojkovac nas uči da jedinstvo i žrtva za narod prevazilaze sve prepreke. Srpski duh je neuništiv. Kada smo zajedno, nema sile koja nas može slomiti. Neka ovaj podvig bude večni plamen ponosa i motiv da budemo dostojni predaka!
Pogled redakcije portala Vesti Online
Mojkovačka bitka je dokaz večnog srpskog bratstva. Danas treba da crpimo snagu iz te žrtve, čuvajući istoriju i gradeći budućnost na temeljima hrabrosti naših junaka.
Piše: Stefan Stojanović
