Kad je reč o dobrim delima, naša humana čitateljka B. G. iz Adelejda ne propušta nijednu priliku da nekoga ne pomogne i usreći, posebno one kojima je to najpotrebnije. Izuzetka nema ni ovog puta jer je posredstvom naše sidnejske redakcije nedavno uputila 600 dolara, od kojih je, kao i po običaju, po 200 dolara izdvojila za dve ugrožene žene, ali i korisnicima narodnih kuhinja na Kosmetu.
Darove je, tako, namenila teško bolesnoj penzionerki Radi Simić iz Šapca, DO „Majka devet Jugovića“ iz Gračanice, ali i samohranoj majci Snježani Plavšić Đurović iz Mahovljana kod Laktaša, sa željom da im se što pre uruče.
Budući da je želja naših čitalaca poput zapovesti, to je novčana podrška izdaleka već stigala u ruke nemoćne Rade.
– Šta čovek da kaže na ovako divan gest žene koja me ne zaboravlja i pomaže mi i bukvalno da preživim? Ne postoje reči kojima bih mogla da opišem sve ono što mi je na srcu i koliko sam zahvalna. Svaki njen dar je poput leka za moju ranjenu dušu. Kad to kažem, ne mislim samo u materijalnom, već u onom drugom, ljudskom smislu koji je važniji. Šaljem joj svu ljubav ovog sveta, dobro zdravlje i sreću. Na mene, osim dobrih ljudi, poput te divne žene, nema ko da misli, ko da mi pruži čašu vode kad mi je najgore. Samo zahvaljujući njima još sam u životu. Znam da to stalno ponavljam, ali to je suva istina, koju moram da istaknem, jer mi jedino dobri ljudi olakšavaju život – iskreno će Rada, kojoj naši verni čitaoci pomažu da preživi skoro drugu godinu zaredom.
U nastavku razgovora sa ovom namučenom ženom, koju život nije nijednog trena mazio, potvrdila nam je da je i dalje u teškim bolovima, zbog lošeg lečenja noge.
– Činjenica je da sam još slaba i da često po čitav dan provedem u postelji. Pokušavam pomalo da stanem na noge, ali oporavak je suviše spor. Ne znam šta da očekujem, mogu samo da molim Boga da ću preživeti i ovaj pakao. Znam samo da me u ovom životu drže ljudi izdaleka, koje nikad neću imati priliku da upoznam. Zato ću kad me bolovi popuste za sve one koji su mislili na mene i pomogli mi, da upalim sveću za zdravlje. Ne znam šta bih drugo mogla. Hvala svima do neba! – rekla je Rada Simić, kojoj naši verni čitaoci pomažu da preživi već više od godinu dana.
Podsećanja radi, obolela je od karcinoma bešike, koji se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe, a kada joj je bešika odstranjena, kao i reproduktivni organi, na stomak joj je izvedena stoma. Pored toga ima brojne zdravstvene probleme s kičmom, visokim šećerom, a više od pola godine je u postelji i zbog preloma noge. Situacija je sve teža kako vreme i godine odmiču, a ona sve nemoćnija. Penzija Rade Simić iznosi svega 110 evra, a kada joj se od toga oduzmu rate po dugovanju za struju i grejanje, njoj ostaje svega 20 evra da se snađe kako ume i zna. Živi u socijalnom stanu koji je dobila od opštine.
– U ova moja četiri zida skoro da nema ništa. Ne znam ni sama kako dane provodim. U posetu mi nema ko i to je ta sumorna svakodnevica kojoj se kraj ne nazire – rekla je Rada, glasom punim bola.
Utvrđeno 13 dijagnoza
Novčana podrška od još 200 dolara stigla je i u ruke samohrane majke Snježane Plavšić Đurović iz Mahovljana kod Laktaša, koja pored karcinoma materice ima još 12 oboljenja, među kojima i cističnu fibrozu pluća i tešku osteoporozu. Uzrok tako teškom zdravstvenom stanju jeste oslabljen imunitet nakon nekoliko operacija, hemioterapija i zračenja. Sin joj je rođen s retkom vrstom tumora jetre i niko od lekara nije mogao ni da pretpostavi da bi s time mogao da poživi. Gorak usud dodatno pritiskaju nemaština i nemogućnost da se sami izbore sa svime što je pred njima.
Hvala što bdite nad nama
– Svaki put se iznova iznenadim kada me pozovete i javite da je stigla donacija. Ne mogu vam opisati koliko nas je ta dobra žena i ovog puta obradovala. Njen dar je više nego dobrodošao. Molim vas da joj sec zahvalite do neba u moje i Gregorovo ime, hvala joj što bdi nad nama. Mi se borimo koliko god imamo snage, a ja posebno, da što duže ostanem na nogama zbog sina jer sam njemu sve.
Moramo da pazimo jedno na drugo kao malo vode na dlanu. Zahvaljujem se i svim drugim dobrim ljudima koji su nas održali. Bila bih najsrećnija kad bih mogla da se izlečim, ali to je nemoguće, zato nisam sigurna šta bi sa nama sada bilo da nije bilo njihovog milosrdnog srca, budući da nemamo skoro nikakva primanja – poručuje Snježana, koja nema mesečnih primanja jer zbog sinovljeve i svoje bolesti ne radi već 10 godina.
