Tačno sto dana nakon stravičnog požara u baru „Le Constellation“ u Kran-Montani u kojem je u novogodišnjoj noći život izgubila 41 mlada osoba, uglavnom maloletnici, dok je više od 115 ljudi teško povređeno, švajcarsko društvo i dalje nije upoznato sa punom istinom. Kako izveštava švajcarski tabloid „Blick“, proteklih 100 dana ogolilo je pet gorkih istina koje brutalno pokazuju kako Švajcarska štiti sopstveni sistem, dok žrtve ostavlja po strani.
Prema pisanju „Blicka“, ovo je pet ključnih tačaka koje razotkrivaju duboku krizu odgovornosti:
1. Žrtve postoje, ali krivaca kao da nema
Dok žrtve imaju imena, lica i razorene porodice, odgovornih praktično nema. Vlasnici bara, Moretijevi, slobodno se kreću uz kauciju, dok glavni politički akter u ovom slučaju, predsednik opštine Nikola Fero, i dalje mirno sedi u svojoj fotelji. Njegovo saslušanje zakazano je tek posle 103 dana. Žrtve tuguju, a sistem ostaje netaknut.
2. Odugovlačenje kao zvanična strategija
Tužilaštvo uporno ćuti. Tela stradalih nisu ni obdukovana, dokazi su prikupljani sa zakašnjenjem ili uopšte nisu prikupljeni na vreme. Blokirani izlazi, zapaljivi materijali i potpuni izostanak ozbiljnih kontrola i dalje ostaju bez jasnog odgovora. Umesto pravde, Švajcarska kao da bira taktiku iscrpljivanja, računajući da će bol i bes porodica s vremenom oslabiti.
3. Fotelje su važnije od ljudskih života
Kada su sami stanovnici Valisa stradali u prirodnoj katastrofi u Blatenu, kantonalna politika reagovala je za svega nekoliko dana. U slučaju Kran-Montane usledio je muk. Nema vanredne debate, nema ozbiljne političke samokritike. Naprotiv, Veliko veće žurno ublažava zakon o zaštiti od požara. Poruka je jasna: funkcije se čuvaju po svaku cenu, a ljudski životi ostaju kolateralna šteta.
4. Savez se pojavio zbog slike, ne zbog pravde
Savezni predsednik Gi Parmlen sveo je svoje prisustvo na polaganje venaca i protokolarne slike. Ministar pravde Beat Jans pokušao je da reaguje kroz fond za poravnanja, ali se politički opekao. Slika koja ostaje je porazna: kada u Valisu nešto krene po zlu, ceo savez deli teret, ali žrtve očigledno nisu jednake. Jedni dobijaju pažnju i pomoć, drugi ostaju po strani.
5. Bez spoljnog pritiska ništa se ne bi pomerilo
Ništa se suštinski nije pokrenulo dok Rim nije počeo da postavlja konkretna pitanja i zahteve. Tek pod pritiskom Italije Švajcarska je bila primorana da se pomeri s mrtve tačke. To možda najbolje otkriva prirodu sistema, on se ne razjašnjava sam od sebe, već tek kada ga neko sa strane natera da reaguje.
Kako „Blick“ zaključuje u slučaju porodica žrtava iz Kran-Montane vreme ne leči rane, ono radi u korist odgovornih, a ne u korist žrtava. Švajcarska se sa sopstvenim greškama ne suočava dobrovoljno, već samo kada je na to prinuđena.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Posle sto dana, slika je poražavajuća i duboko razočaravajuća. Bogata, uređena i samouverena Švajcarska pokazala je da kada je reč o odgovornosti i pravdi za stradale, može biti spora, hladna i licemerna. Sistem koji štiti vlasnike bara, političare u foteljama, a tužilaštvo ćuti. Istovremeno politička elita švajcarske se nada da će žrtve i njihove porodice vremenom nestati iz fokusa javnosti, što predstavlja moralni sunovrat. Prava mera jednog društva nije u njegovom bogatstvu i prividu uređenosti, već u spremnosti da prizna greške i kazni krivce.
Piše: Nina Stojanović
