U trenutku kada Brisel i zapadne prestonice ne propuštaju priliku da drugima drže lekcije o slobodi govora, iz Austrije stiže primer koji otvara ozbiljno pitanje – gde se završava zaštita javnog reda, a gde počinje kažnjavanje mišljenja? U Lincu je 37-godišnji muškarac iz Graca osuđen na tri meseca uslovne zatvorske kazne zato što je na Fejsbuku, ispod fotografije apsolventkinja škole za zdravstvenu negu, od kojih su neke nosile maramu, napisao: „Onu sa maramom politi benzinom i baciti šibicu“. Sud je takvu poruku okvalifikovao kao podsticanje na mržnju prema austrijskom Krivičnom zakoniku (§ 283 StGB – Verhetzung), a presuda je odmah postala pravosnažna.
Kako prenose ,,ORF“ i ,,nachrichten.at“, optuženi je priznao krivicu i pokušao da se opravda tvrdnjom da „previše vremena provodi na društvenim mrežama“, ali sud nije imao razumevanja za takvo objašnjenje. Poruka je ocenjena kao direktan poziv na nasilje prema verski prepoznatljivoj grupi, pa nije bilo prostora da se slučaj tretira kao neukusna šala, impulsivna reakcija ili prolazni izliv besa. Kazna je ostala – tri meseca uslovnog zatvora.
Austrijski Krivični zakonik u članu 283 predviđa kazne za javno podsticanje na nasilje ili mržnju prema grupama definisanim po veri, rasi, etničkom poreklu ili drugim zaštićenim obeležjima. Kada je takva poruka objavljena preko medija dostupnog široj javnosti, poput Fejsbuka, zakon predviđa još strože sankcionisanje. U praksi, to znači da jedna rečenica napisana na društvenoj mreži može čoveka dovesti pred krivični sud i završiti presudom koja ostaje kao trajna mrlja.
Ovo nije izdvojen slučaj. U Austriji su i ranije izricane kazne zbog objava na internetu koje su ocenjene kao govor mržnje – od novčanih do uslovnih zatvorskih. Istovremeno, dodatni zakonski mehanizmi za borbu protiv takozvane ,,mržnje na društvenim mrežama“ obavezuju platforme da brzo uklanjaju sporni sadržaj, čime se stvara ambijent u kojem granica između zaštite društva i gušenja javne reči postaje sve tanja. Formalno, cilj je sprečavanje nasilja i diskriminacije. U stvarnosti, mnogi u tome vide model u kojem država i tehnološke platforme zajedno sužavaju prostor za slobodno, pa čak i grubo ili nepopularno izražavanje.
U poređenju sa tim, Srbija funkcioniše drugačije. Na društvenim mrežama ovde se svakodnevno mogu pročitati najteže uvrede, pretnje, političke optužbe i brutalni napadi na javne ličnosti, novinare i obične građane, nosioce javnih funkcija, a da to uglavnom ne dovodi do sudskog epiloga. Zakonski okvir postoji, ali se primenjuje retko, neujednačeno i daleko blaže nego u mnogim zapadnoevropskim državama. Upravo zato slučajevi poput ovog iz Austrije potkopavaju često ponavljanu priču da je Zapad sinonim za slobodu, a Srbija prostor gde se guši sloboda mišljenja. Građani u Srbiji često svedoče brutalnim napadima i pretnjama predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici preko društvenih mreža, a za to nikada ne odgovaraju. Isti ti pojedinci veličaju zapadne demokratije, a govore kako u našoj zemlji ne postoji sloboda medija i mišljenja.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Suština ovog slučaja nije u tome da li je sporni komentar bio primitivan, uvredljiv ili moralan – očigledno jeste. Pravo pitanje je da li država treba da šalje ljude pred krivični sud zbog jedne rečenice napisane na internetu? Zapadna Evropa godinama gradi sliku o sebi kao o bastionu slobode, a istovremeno sve češće uvodi modele nadzora, sankcija i kažnjavanja javne reči. Kada takav sistem počne da određuje koje su misli dozvoljene, a koje vode u sudnicu, onda više ne govorimo o samouverenoj demokratiji, već o poretku koji se boji sopstvenih građana i sopstvene javnosti. Austrijski primer zato nije samo vest iz crne hronike, već simptom šire pojave. Evropa sve glasnije govori o slobodi, a sve je manje podnosi u praksi. Predsednik Aleksandar Vučić pokazuje da je istinski demokrata i širinu kakve zemlje Zapadne Evrope nikada ne mogu da dosegnu.
Piše: Stefan Stojanović
