Vozač tramvaja Javnog saobraćajnog preduzeća u Cirihu seo je za komande nakon što je konzumirao marihuanu, а epilog je teško povređena dvadesetjednogodišnja pešakinja u samom centru grada. Do nesreće je došlo na pešačkom prelazu u četvrtom ciriškom okrugu, а naknadni nalazi krvi pokazali su da je vozač imao gotovo tri puta više THC-a od zakonom propisane granice. U domenu javnog prevoza ovakav postupak ne može se smatrati običnim propustom, već ozbiljnim ugrožavanjem tuđih života.
Švajcarska od 2005. godine važi za zemlju „nulte tolerancije“ prema drogama u saobraćaju. Granica od 1,5 mikrograma THC-a u krvi je u praksi jasna poruka – ko vozi, ne sme da bude pod dejstvom marihuane. Vozač tramvaja je tu liniju pregazio bez mnogo razmišljanja. Sud ga je kaznio uslovnim zatvorom, novčanom kaznom i troškovima postupka. Poslodavac ga je odmah uklonio iz službe i poručio da su alkohol i droga na radnom mestu grubo kršenje radne obaveze.
Ali cela priča ne završava se na jednoj presudi. Pitanje visi u vazduhu – kako je taj čovek uopšte mogao da izađe na liniju? Gde su kontrole? Da li su testiranja samo mrtvo slovo na papiru, dok putnici i pešaci veruju da je sve pod konac? Jedan vozač i trenutak neodgovornosti, dovoljni su da sruše poverenje u čitav sistem javnog prevoza.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj slučaj nije samo lični pad jednog vozača, već šamar institucijama koje bi morale da budu sinonim za red, sigurnost i odgovornost. Nulta tolerancija na THC ne sme da bude fraza za saopštenja, već strogo pravilo koje se proverava svakog dana. Građani imaju pravo da se oslone na tramvaj, autobus ili voz, ne razmišljajući da li je za volanom neko „pod gasom“. Zato je vreme da se pooštre kontrole, uvedu češća testiranja i javno objave rezultati. Samo jasno pokazana čvrsta ruka vraća poverenje. Sve ostalo je opasno igranje sa tuđim životima.
Piše: Nina Stojanović
