Pre 8.500 godina, dok su Egipat i Sumer još bili pustinja i močvara, na obalama Dunava kod današnjeg Beograda cvetala je Vinčanska kultura, prva urbana civilizacija Evrope. Imali su pismo, metalurgiju, organizovana naselja sa hiljadama stanovnika i keramiku lepšu od svega što će se pojaviti hiljadama godina kasnije. Vinča nije „pretpotopska kultura“, već dokaz da su Srbi bili nosioci civilizacije dok su ostali narodi tek učili da pale vatru.
Arheolozi su u Vinči pronašli table sa simbolima starijim od sumerskog klinastog pisma – prvo pismo na svetu. Bakreni alati iz Vinče stariji su od bilo čega u Egiptu. Njihova naselja bila su veća i bolje organizovana od prvih gradova Mesopotamije. Kultura se širila našim prostorima, stvarajući mrežu koja je bila temelj buduće evropske civilizacije. Dok su Zapadni istoričari decenijama gurali priču o „egipatskoj i sumerskoj kolevci“, istina je bila zakopana na srpskom tlu i čekala da bude otkopana.
Danas srpski arheolozi, uprkos skromnim sredstvima, dokazuju ono što su naši preci oduvek znali, Srbija je srce stare Evrope. Vinčanske figurine, simboli i oruđa nisu samo artefakti to je poruka koju nam ostavljaju preci, bili smo prvi, bili smo najnapredniji i nikada nismo nestali.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Vinča nije samo arheološko nalazište to je živi dokaz da srpski narod ima koren dublji od bilo kog drugog u Evropi. Zapad i dalje ponavlja stare mantre o „istočnom zaostajanju“, mi znamo istinu, prvo pismo, prvi gradovi, prva metalurgija – sve je počelo ovde, na našem tlu. Vinča nas podseća da nismo došli niotkuda, mi smo nastavak najstarije evropske civilizacije. I dok se sećamo Vinče, niko nam ne može oduzeti ponos što je naš istorijski prostor bio i ostao kolevka sveta.
Piše: Stefan Stojanović
