Članovi Srpsko-nemačke zajednice Mladost iz Berlina iskoristili su subotu pred 8. mart da u opuštenoj i izuzetno veseloj atmosferi proslave Dan žena, bez bojazni da sledećeg dana moraju da rane na posao. Prostorije kluba maksimalno su iskorišćene, a oni koji sede i oni koji igraju kolo, morali su da se smenjuju jer nije bilo za sve mesta istovremeno.
Članovi Kvatro benda retko su davali pauzu sebi i gostima, tako da je vesela atmosfera trajala do kasno u noć. Članovi SNZ dobro su se potrudili da ne zafali domaćeg posluženja i svi su prezadovoljni što veliki trud oko održavanja klupskih prostorijama može da se kruniše ovako lepom proslavom i dobrom atmosferom.
Nedavno je došlo do promena u rukovodstvu kluba, Branislav Delač se malo povukao s mesta predsednika, kako bi se više posvetio porodici, ali je ostao u Upravnom odboru. Na njegovo mesto stupila je Jasna Guneš, čiji je otac Budimir Marković ranije bio predsednik kluba. Ona, iako mlada kao i ostali članovi Upravnog odbora, može već da se pohvali višedecenijskim članstvom u klubu, još od sredine osamdesetih. Jasna je prezadovoljna, što se sve odvija besprekorno i uz sveopšte dobro raspoloženje.
– Naučila sam u hodu neke stvari, da treba ranije da se krene s organizacijom ovakve svečanosti, ali mogu da kažem da smo za kratak period nešto postigli i uspeli da sve organizujemo. Svi se vesele i baš je lepo. Ranije sam samo igrala u folkloru, nisam se bavila organizacijom, čak i dok je moj tata bio predsednik. Nije bilo teško ovo organizovati, mi smo u predsedništvu već dve godine i uspevamo sve zajedno da uradimo. Osmomartovskoj proslavi je prisustvovao bračni par Lakić, Anđelija i Dejan. Dejan kaže da se odlično provode.
– Ovde se družimo već duže vreme, u okviru srpske zajednice i uvek prisustvujemo ako se organizuju žurke. Kad zatreba, tu je i živa muzika i stvarno je super. Ne uspevamo uvek da slavimo tačno na dan 8. marta, nekad je par dana pre ili kasnije, kao i ove godine. Budu tu i stariji i mlađi, imamo za sve program. Pet godina sam u klubu. Sa našim qudima igram i fudbal u klubu FIZ Balkan. Dali smo fudbalskom klubu neozbiqno ime, ali sad igramo malo ozbiljnije, u Trećoj ligi.
Anđelija Lakić dodaje da na proslavi nema nekih posebnih iznenađenja za nju.
– Svaki dan mi je iznenađenje. Kao žena svesna sam svojih vrednosti, ne samo 8. marta već svakog dana.
Kristina i Nikola Karlica ne propuštaju priliku da prisustvuju kad se u Srpsko-nemačkoj zajednici organizuje neka proslava. Kristina se bavi administrativnim poslovima u jednoj banci,
a za „Vesti“ kaže:
– Kao i svake godine na proslavi Dana žena atmosfera je savršena i super nam je. Volimo da dođemo u klub i uglavnom smo tu kada se organizuju žurke. Ja sam Mađarica iz Zrenjanina, udata za Srbina iz istog mesta, devet godina sam u Berlinu. Za 8. mart muž mi je poklonio parfem – pohvalila se Kristina.
Nikola se bavi medicinskom strukom.
– I večeras smo ovde okruženi prijateljima. Fenomenalno je ovde, uvek rado dođemo kada je muzika uživo. Pratimo sve važne događaje i izuzetno smo zadovoljni. Za Dan žena supruzi pripremam još jedno iznenađenje, pa ne bih o tome za novine – uz osmeh i nešto tiše, da ga ne čuje Kristina, kaže Nikola.
Mart je mesec poklona
Oste i Slađana Vračar ne propuštaju priliku da u Srpsko-nemačkoj zajednici, zajedno sa brojnim drugim članovima, proslave 8. mart. Slađana saopštava:
– Za Dan žena sam od drugarice dobila flašu nemačkog žestokog pića. Nažalost, ovde u klub dođemo samo jednom godišnje, kada je proslava 8. marta. Poslovne mogućnosti ne dozvoljavaju da češće prisustvujemo događanjima. Na proslave u SNZ dolazimo već nekoliko godina, a često se srećemo sa prijateljima koje smo ovde upoznali. Ovo je proslava pred 8. mart, tako da se pokloni tek očekuju, a nešto kasnije je i moj rođendan, tako da mi je mart mesec uvek ispunjen poklonima – priča Slađana. Dodaje da je pet godina u Nemačkoj.
– Iz Bijeljine sam, ali sam do dolaska u Berlin radila u Banjaluci. Bavim se medicinskom strukom.
Oste je kao i supruga pet godina u Berlinu.
– Bavim se transportom bele tehnike. Ćerka Ana ide u osmi razred, i večeras je ostala kod kuće. Ovde se družimo pretežno sa našim ljudima jer smo tu došli, manje-više iz istih razloga i vezuju nas slični problemi, odnos prema poslu i zavičaju. Uglavnom odlazimo četiri puta godišnje u Bijeljinu i u Banjaluku.
Tatinim stopama
Jasna Guneš ističe da se u upravi smenjuju na funkcijama i sada je došao red na nju da bude predsednik.
– Već sam neko vreme u upravnom odboru, ali još nije bila zvanična primopredaja između Branislava Delača i mene. Izabrali su me i nagovorili da sada ja budem predsednik kluba u kome sam od 1985. godine, kada sam kao mala počela da igram u folkloru. Bila sam član, igrala sam, a moj tata Budimir Marković je tada bio predsednik ovog našeg najstarijeg kluba u Berlinu. Neko vreme nisam baš bila aktivna, a kada su moje, sada već četrnaestogodišnje bliznakinje, Lajla i Ajlin stasale da zaigraju kolo, ponovo sam se uključila u rad kluba. To je sad već 5-6 godina. Za to vreme sam malo i naučila kako sve ide. Nismo još detaljno razgovarali o budućim planovima. Za sada se zna da ćemo organizovati prvomajsku proslavu, kasnije i jesenju zabavu, a o svemu između dogovaraćemo se kada predsedništvo kluba bude zasedalo.
