Vaskrs, praznik koji svedoči pobedu života nad smrću, u Hramu Svetoga Save u Hanoveru proslavljen je masovnim dolaskom vernika iz više mesta severnonemačke pokrajine Donja Saksonija.
Masa sveta i automobila slila se u List, gradsku četvrt u kojoj se jedan pored drugoga nalaze grčki i srpski hram. Vaskršnje jutrenje počelo je u 22 časa, služili su sveštenici Aleksandar Perković i Milan Pejić i đakon Slavko Bosančić, a činodejstvovali su i čteci teolog Matijas Borherd i trinaestogodišnji gimnazijalac Pavle.
Hram je bio zamračen, a vernici su dočekani tihom duhovnom muzikom koja se čula iz postavljenog ozvučenja. Bogomolja za ovu radosnu noć nije bila dovoljno velika, pa je produžena i na prostor gornje sale.
Vernici su dolaskom u hram prvo celivali Hristov grob koji je simbolično postavljen na sredini bogomolje. Verski obred počeo je litijom, a umesto dosadašnjeg troparnog ophoda oko hrama, ovaj put, po blagoslovu novog sveštenika, kolona vernika izlaskom iz porte napravila je veći krug.
Litija se zaustavila pred zatvorenim vratima bogomolje, a otvorena su tek posle dužeg verskog obreda koji je svojim pojanjem ulepšao i crkveni hor „Sveti Simeon Mirotočivi“. Liturgija je završena tačno u ponoć vaskršnjim pozdravom: „Hristos vaskrse!“
Prostor između grčkog i srpskog hrama tokom liturgije bio je prepun naročito Grcima čija liturgija je počinjala tek u ponoć kad je srpska završena. Ljudi su razmenjivali priče o Vaskrsu u njihovim krajevima, upoređivane su prethodne godine i sadašnje vreme. Svi su se saglasili da je Hristovo vaskrsenje svuda lep i radostan praznik, ali se uglavnom svi s čežnjom sećaju mladosti i rodnog kraja u kojima su sva slavlja lepša, pa i Vaskrs.
– Sve je to isto, ali je u zavičaju atmosfera ipak toplija i prisnija – kaže Jovanka Pađen iz Varvarina, a to potvrđuju i Javorka Stevanović iz Kruševca i Dobrila Petrović poreklom iz Kragujevca.
Novi kalendar povoljniji
Tutoru Ljubomiru Blagojeviću iz Banjaluke Vaskrs je, kao i većini vernika, svuda lep praznik, ali njegov sin Radenko je mišljenja da bi slavljenje po novom kalendaru za pravoslavce u dijaspori bilo povoljnije.
-Tako bi i Vaskršnji ponedeljak bio praznik, a ako čovek zna da sutra ne mora na posao onda može da slavi opuštenije i sadržajnije – kaže Radenko.
Pavle je Jakob-Paul
Vernici u Hanoveru već godinama poznaju jednog malog dečaka koji često oblači mantiju čteca i pomaže pri verskim obredima. Neki znaju da se zove Pavle i ništa više.
– Pavle je moj sin i zove se Jakob-Paul Buczinski, a sada je u trinaestoj. Mi smo pravoslavci iz Poljske, a naša porodica ima dugogodišnje čvrste veze s Novim Sadom i Beogradom. Svi smo vernici, a jedan član naše porodice je pravoslavni sveštenik u Kaliforniji – objasnila je Pavlova mama Eva.
