U selu Donje Leskovice ime Stojadina Mirkovića i dalje se izgovara sa ponosom i tugom. Prošlo je više od tri decenije od trenutka kada je devetnaestogodišnji vojnik iz ovog kraja poginuo zajedno sa majorom Milanom Tepićem u Bedeniku kod Bjelovara, ali se svake godine njegovo sećanje vraća među ljude, kao podsetnik na mladost koja je život položila u trenutku kada je trebalo izabrati između povlačenja i otpora i života i časti.
Stojadin je bio na odsluženju vojnog roka kada je 29. septembra 1991. major Tepić naredio vojnicima da napuste kasarnu opkoljenu hrvatskim snagama. Neki su poslušali i spasli se, neki su zarobljeni. On je ostao. Bio je to jedini put da se oglušio o komandu, jer nije hteo da ostavi svog majora samog. Pogodio ga je projektil dok je bio u transporteru, a nekoliko trenutaka kasnije Tepić je digao u vazduh skladište municije da ono ne bi palo u neprijateljske ruke.
Valjevo ga od tada nije zaboravilo. U parku Vide Jocić stoji njegova bista, a svake jeseni organizuju se događaji posvećeni njegovom imenu. Ovog 29. septembra program počinje memorijalnim maršem “Stazama Stojadina Mirkovića Ćole”, zatim sledi pomen na seoskom groblju, polaganje venaca i otvaranje izložbe “Stojadin Mirković – lik i delo našeg heroja”. Biće dodeljene nagrade učenicima za likovne radove, a dan završava projekcijom dokumentarnog filma “Onaj vojnik s Tepićem – Stojadin Mirković” autora Ljubomira Mirkovića.
Ovo je način da se ime jednog devetnaestogodišnjaka sačuva u pamćenju kao podsetnik da herojstvo i odlučnost.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Stojadin Mirković je bio gotovo dete kada je doneo odluku koju bi retko ko mogao da donese. Mogao je da ode, ali nije. U tome je težina i veličina njegove priče. Njegovo ime je postalo deo valjevskog i srpskog pamćenja kao čoveka koji je izabrao čojstvo i vernost svom majoru i narodu. Takve odluke nas obavezuju večno, zato Valjevo i danas, kao i svake godine, podseća da postoje životi koji jesu kratki, ali nikada nisu završeni.
Piše: Nina Stojanović
