Prema kolumni Jozefa Uršica, urednika i ekonomskog kolumniste
Austrijska politička scena ulazi u jednu od najtežih faza u novijoj istoriji, a sve se dešava u trenutku kada ekonomija prolazi kroz četvrtu godinu recesije i stagnacije. Dok privreda traži reformsku snagu i jasno vođstvo, koalicione stranke pokazuju suprotno. Kako je slikovito opisao ekonomski kolumnista Jozef Uršić u tekstu za Economist Insider, kada bismo sve posmatrali kao utakmicu, scena bi ličila na derbi u „trci za naslednika“ u kojem se sastaju FK tirkiznoplavi i tim crnocrvenih. Nedugo po početku već je 1:0 za tirkiznoplave, posle autogola H. Marera. Na klupi se uveliko zagreva bivši golgeter S. Kurc, koji jedva čeka da posle duge pauze zbog teškog „promašaja“ od pre četiri godine ponovo uđe u igru. U stvarnosti, to nije sportski teren, već politička slika vladajuće koalicije.
Prema Uršicu, unutar ÖVP su se čim je lider zbog bolesti izostao sa scene ponovo aktivirali stari refleksi borbe za prevlast. Dva važna stranačka stuba su uzdrmana. Privredni savez nakon skandala oko Marera deluje nesigurno, dok je ÖAAB (Austrijski savez radnika i službenika) opterećen aferom oko podele funkcija. Ni u SPÖ situacija nije mnogo bolja. Istorijski slab rejting i nedovoljno uverljiv rad predsednika stranke izazivaju trajno ključanje unutar redova socijaldemokrata.
Sve to bi bilo manje dramatično da zemlja nije u periodu slabog rasta, pada zaposlenosti, rastućeg javnog duga i naglog urušavanja izvoza. U takvim okolnostima, ističe Uršic, dva najvažnija čoveka u državi deluju kao oslabljeni lideri koji više ne kontrolišu sopstvene stranke. Za FPÖ, koja tradicionalno čeka da konkurenti posustanu, ovakva situacija je povod za slavlje. Ali ni ta opcija nije bez tereta. Poslednja učešća te stranke u vladi ostavila su za sobom brojne afere, a u jedinoj pokrajini gde FPÖ danas drži premijera, tvrdi autor ove kolumne da je budžetski deficit je u prvoj godini vlasti gotovo udvostručen.
Uršic podseća da tone i ono što je dugo važilo za nevidljivi stub stabilnosti austrijske države. Pokrajine sve više zadužuju i to na način koji preti da probije Mastrihtska pravila. Na poslednjoj konferenciji pokrajinskih premijera govorilo se o helikopterskim sletanjima i kartama za regionalne linije, dok se van te sale akumuliraju dugovi koji mogu ugroziti fiskalnu ravnotežu cele zemlje.
Posebnu težinu ima kritika koja se odnosi na najnovije predloge Ministarstva finansija. Umesto štednje, najavljuje se povećanje pokrajinskih poreza, uključujući porez na nekretnine i doprinos za stambenu izgradnju. Beč već podiže ovaj doprinos za 50 procenata. To znači više troškova za zaposlene i veće parafiskalne namete za preduzeća u trenutku kada su inflacija i stagnacija najteža kombinacija za privredu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Uršicev zaključak je oštar. Pita se ima li u etabliranim strankama još ikoga ko razume težinu trenutka i ko je spreman da izvede zemlju iz ekonomskopolitičkog ćorsokaka. Podseća na nekadašnje stručnjake i lidere koji su u krizama šezdesetih i sedamdesetih godina sprovodili bolne, ali efikasne mere. Danas, kaže, su na vrhu oni koji samo drže govore i ponavljaju najave bez konkretnih rezultata. Zemlja to više ne može da izdrži. Isporučite rezultate ili idite. Ovako dalje ne ide.
Piše: Nina Stojanović
