У самом срцу мирног села Голубинци у Срему, између сеновитих стабала и старих зидина, стоји дворац Шлос, данас једно од најмистичнијих здања у Србији. Саграђен 1776. године за потребе официра Војне границе, овај барокни дворац данас привлачи све више туриста из иностранства, које не доводи само архитектура, већ и мрачне и мистичне приче које су се везале за њега.
Историјски, Шлос је био место, где је, према потврђеним подацима, током 1813. боравио и сам вожд Карађорђе Петровић, у последњим недељама пре повратка у Србију. Неки извори тврде да му аустријске власти нису дозволиле да напусти дворац, чиме је Шлос добио још важније место у српској историји.
Али оно што дворац чини правом атракцијом јесу подземни тунели и легенде које у себи носе страх, крв и бол. Подземни пролази, који воде према општини и цркви и коришћени су као барутане до 1871. године. Тридесетих година 20. века, у једном урушеном делу пронађен је војни сандук и људске кости.
Према предању, дворац је после смрти првог власника постао мучилиште. У зидовима су остала урезана „признања“ последњих жртава мучења током Другог светског рата. Старији мештани сведоче да се и дан,данас, кад се зачује јецај из замка, а они тада пале свеће и стављају на прозоре у част.
Једна од најмрачнијих легенда Голубинаца везана је за првог властелина дворца, човека строгог погледа и тешке руке. Иако, не постоје писани акадмески извори о овоме, у усменом предању мештани препричавају, како је једне ноћи, након дугог пута, затекао је своју младу супругу у загрљају слуге. У трену је слугу усмртио, а њу нагу, бледу, и преплашену, везао за северни стуб унутар хладних зидова замка. „Остаћеш ту“, рекао је, „док те паукова мрежа не покрије скроз.“ Недељу дана касније, жена је преминула у муклој тишини, од студени, глади и жеђи, а паучина јој није дошла ни до браде.
Сломљен од туге и кајања, властелин се затворио у себе. Престао је да говори, да једе и пије. Седео је сам, молећи за опроштај који никада није дошао. Људи кажу да га је на крају, онако мирног и сломљеног, прекрила иста она паучина којом је желео да казни жену.
У Голубинцима верују и данас, да не ваља убити паука, јер, ако се то учини кажу да се може зачути крик или да се на зиду појави сенка младе жене.
Ипак верује се, да дворац крије и романтичну тајну, прву љубав славног композитора Лудвига ван Бетовена. Његова музена љубав, Жанет Д’Хонтар, удата за аустријског официра, живела је у овом дворцу и слала Бетовену писма, цртеже и мапе. Верује се да је он једном дошао, тајно, из Беча, да је види. РТС је 2020. у њему снимио специјалну емисију поводом 250. годишњице Бетовеновог рођења.
Упркос томе што није отворена за посетиоце, зграда Шлоса је под заштитом државе као културно добро од великог значаја. Туристичка организација општине Стара Пазова планира да унутрашњост претвори у спомен собу, док би остатак дворца могао да се користи за снимања, свечаности и туристичке програме.
Нина Стојановић/ Српски Угао
