Srpski vajar Mile Prerad se na ostrvu Rigen u Baltičkom moru udomio pre četvrt veka i za to vreme ostrvo je pretvorio u pravu galeriju granitnih figura.
Na tom turističkom ostrvu sa dugim plažama, bujnim šumama i bogatim lovištima divljih svinja i srna, gotovo da nema pristaništa za brodove, hotela, crkve, ili muzeja bez njegovih
skulptura. Jatom mramornih morskih životinja osvojio je i „kapiju Rigena“ Štralzund, grad na obali Baltika iz kog se mostom dugim gotovo tri kilometra stiže na Rigen. Štralzund je poznat po staroj gotskoj arhitekturi i najvećem Okeanijumu, evropskom pomorskom muzeju u kom se nalazi i nekoliko Preradovih skulptura.
Ovog umetnika smo pozvali da vidimo kako provodi leto u uslovima korone i kada će na
godišnji odmor u svoje potkozarske Niševiće u kojima je kao dete, praveći lutkice započeo razvoj svog vajarskog talenta, a on nam je počeo o svojoj prezaposlenosti zbog koje ove
godine neće u zavičaj, a zbog pomenutog Okeanijuma možda i do jeseni iduće godine. O koroni Mile Prerad ne razmišlja puno.
– Rigen je oaza bez korone. Ovde je samo jedan čovek bio pozitivan i to meštanin koji je virus u aprilu doneo sa skijanja u Austriji. On je izolovan, izlečen i više nije zabeležen
nijedan slučaj. Na Rigenu je i klima takva, da ne pogoduje nikakvim virusima. Ovde nikada
nema ni epidemije gripa. Obole ljudi pojedinačno, ali nikada nema epidemije. Vazduh je suv s blagim povetarcem, pa i kada je vruće kao ovih dana (temperature iznad 30C ) nema sparine.
Međutim, ostrvo je trenutno puno turista, a ozbiljna situacija možda će da naiđe tek u jesen. Ostrvo je prvo bilo zatvoreno za turiste, oni koji su tu bili morali su da ga napuste, ali početkom sezone posetioci su ponovo došli. Prema registracijama automobila vidim
da ih naročito ima iz Švedske i Norveške. Zbog posla na kupanje ne idem često, a radi rekreacije i druženja radije s društvom odem u lov – raportira za „Vesti“ Prerad o trenutnoj
situaciji na ostrvu.
Kad smo našeg umetnika podsetili na godišji odmor i koronu zbog koje mnogi naši ljudi ne idu u zavičaj, izgledalo je kao da mu nije lako da nađe pravi odgovor.
– Govorio sam vam o ambijentu u kom živim, a ne ambijentu u kom provodim odmor. Naravno da rodno mesto i zavičaj ne mogu da se porede ni sa čim drugim, ali mene ograničavaju poslovi koje moram da završim, a zbog sve te priče oko korone, izolacije i testiranja odluku da ne putujem doneo sam lakše. I pored uvažavanja svih teškoća, korona
za mene ne bi bila prepreka da nije posla. Zamislite da negde zaglavim u karantinu dok ovde ceo grad (opštinski centar Lome) očekuje da sam tu, a mene nema – kaže umetnik koga u gradu u kom živi, 6. septembra očekuje posebna svečanost, posvećena njemu i njegovoj umetnosti.
– Na zelenoj površini između centra Glove i obale na kojoj smo pre šest godina počeli da uređujemo Eko park, 6. septembra biće svečano otkrivena moja skulptura „Kap vode“ koju
sam završio. Figura je teška dve tone, a predstavlja kap vode koja je pala na kamen. Bez vode nema života, a tom skulpturom želimo da naglasimo važnost vode i pravo joj je mesto u Ekoparku – kaže naš umetnik naglašavajući da mu je skulptura „Kitov rep“ još veća rampa na putu za zavičaj.
– U Štralzundu u pomorskom muzeju Okeanijum već se nalazi osam mojih figura ali pošto
su oni najveći pomorski muzej u Evropi, odlučili su da ispred zgrade naprave neki grandiozan znak koji bi posetioca već u prolazu podsetio pred kakvom se kućom nalazi. Prihvatili su moju ideju da to bude kitov rep, a onda su me zadužili da ga i napravim.
To je veliki posao, koji uveliko i radim. To će biti monument visok četiri a širok tri metra
i težak 20 tona. Kad ga završim, nadam se u jesen iduće godine, sa suprugom Mari – Ane sedam u svoju hondu i pravac Niševići u Potkozarju – zaključuj Mile Prerad.
Naši ljudi, rat i život
– Prvi ciklus mojih radova bile su figure rađene u drvetu, a posvećene dijaspori i kulturi koju su naši ljudi doneli iz otadžbine. Drugi ciklus je obuhvatio ratna događanja u mojoj Jugoslaviji, a treći je posvećen životinjama i radostima život kojima čovek pobeđuje sve pa će pobediti i koronu – kaže Mile naglašavajući da se kritičkom umetnošću neminovno zalazi u političke vode, u koje je i on, nenamerno bio zagazio prvim i drugim ciklusom.
Poslednji ribar
– Pored turizma i ratarstva značajan izvor prihoda stanovnika ostrva Rigen bilo je ribarstvo. Odlukom EU da se ribolov mrežama zbog manjka ribe zabrani, ribari su ostali bez egzistencije i bili su veoma razočarani. Ribarenje ovde nije bilo samo izvor prihoda, već i tradicija, deo života i običaja. U centru Love izradiću granitni lik ribara u slomljenom brodu – kaže Prerad.
