U Tirolu se ponovo vodi rasprava da li je krstu mesto u učionici. Povod je srednja škola u Verglu, gde su roditelji primetili da su krstovi nestali sa zidova. Ispostavilo se da su neki uklonjeni još ranije, navodno od mlađih nastavnika, a da je poslednjih meseci učionica bez krsta postalo još više. Tek kada se digla prašina, reagovala je Tiroška direkcija za obrazovanje.
Zakon o verskoj nastavi kaže da krst mora da bude u svakoj učionici obavezne škole u kojoj je većina učenika hrišćanske veroispovesti. Tirol ide i dalje, krst je propisan kao obavezan, bez obzira na strukturu odeljenja. Kako u školi nisu imali dovoljno drvenih krstova, posegnuli su za „hitnim rešenjem“: plastificirane slike Hristosa na krstu okačene su na zidove da bi se ispoštovao zakon.
Priča iz Vergla odmah je otvorila politički front. Narodnjaci (ÖVP) i Slobodari (FPÖ) brane krst kao simbol vere, ali i kulture i identiteta Austrije. Pozivaju se na konkordat sa Vatikanom i odluku Ustavnog suda da prisustvo krsta ne predstavlja ozbiljno zadiranje u slobodu veroispovesti onih koji mu ne pripadaju. Za njih uklanjanje krsta nije neutralnost, nego odricanje od sopstvenih korena.
NEOS, Zeleni i SPÖ, naprotiv, traže jasnije odvajanje crkve od države i „neutralne škole“ bez dominantnih verskih simbola. Oni bi da razredno veće samo odluči krst, više simbola ili prazan zid. Ali sve se sudara sa realnošću konkordata, bez saglasnosti Vatikana vlada teško može da menja režim krsta u učionicama, pa se tema vraća tek kada izbije skandal.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Vergl pokazuje koliko je Evropa nesigurna u sopstveni identitet, ali i zašto je važno sačuvati minimum tradicije. Krst u učionici nije prisila, već podsećanje na vrednosti na kojima je taj deo sveta izgrađen – milosrđe, solidarnost, ideju da čovek nije samo potrošač i poreski obveznik. Borba da se krst vrati na zidove učionica u Tirolu znači borbu za kontinuitet i opstanak austrijanaca.
Piše: Nina Stojanović
